Nestrpljivo sam iščekivao prve minute novog dana. Dvadesetog, u decembru ove godine. Ispratio sam goste sa svoje krsne slave, Svetog Nikole, najveće u Srba, kako ne bih skrnavio taj sveti praznik, što, kako pročitah, učiniše dva antihrista, jedan iz Kruševca, drugi iz Zrenjanina.
Ljudski nagon i bes mi ne dozvoljava da, dotičnim, izvitoperenim „junacima Viktora Igooa“, bezskrupuloznim drekavcima, kažem imena, ali novinarska pravila to nalažu. Prvi je Zoran Milivojević, narodni poslanik iz Kruševca a drugi, javnosti manje poznat, Aleksandar Dikić, novinar i lekar(!) iz pomenutog grada u Vojvodini. Šta rekoste i zaprljaste duše, „žuti“ nevernici, na dan kada pola Srbije slavi a druga polovina ide u goste?
Bivši ćevabdžija, stočar i ugostitelj iz Kruševca, koji je u Zemunu završio i Poljoprivredni fakultet, Zoran Milivojević, član Demokratske stranke, jednom je izjavio da mu je najsrećniji deo života period kada je „od 1980. do 1991. godine, bio član Gorske službe spasavanja na Kopaoniku“.
Dakle, oratoru, ti koji si odgajan u duhu tradicionalne, religiozne i monarhističke porodice, valjda si vaspitavan da spasavaš a ne ubijaš ljude! Danas ističeš za TV N1, luksemburški, antisrpski medij, „da je sada sada potrebno da političke stranke artikulišu narastajuće nezadovoljstvo građana. Institucije su zaćutale, progovorila je ulica, neko mora sa ulice da artikuliše te zahteve. Za opoziciju, u ovakvim uslovima, nije rešenje u prevremenim izborima, već u formiranju prelazne vlade.„Drugi scenario se Aleksandru Vučiću neće svideti. To je rumunski scenario. što bi moglo biti protumačeno i kao pretnja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Kad kažem rumunski scenario, on odmah ima da kaže, poziva na Čaušeska i Bukurešt. Ne, mislim na Lauru Koveši, (Malo, morgen!?) specijalnu tužiteljku za organizovani kriminal i korupciju koja je procesuirala najviše zvaničnike Rumunije i oni uveliko izdržavaju kazne zatvora“, naveo je kruševački ćevabdžija, alijas Zoran Milivojević. (Restoran brze hrane koji je , davno, vodio sa bratom bio je poznat širom Srbije po, priča se, odličnim ćevapima, prenosi list „Danas“.21.07. 2008 godine).
Znaš li ti, zagovorniče zla, nasilja i mržnje, šta se desilo u Temišvaru i Bukureštu na katolički Božić, 1989. godine?Pre 35 godina, rumunski komunistički diktator Nikolaje Čaušesku i njegova supruga Elena pogubljeni su pred streljačkim vodom posle suđenja pred vojnim prekim sudom, u 14, 51 čas. Bilo je krvi svuda po trotoarima bukureštanskih ulica. Rumuni su zaratili protiv Rumuna! Prethodnica revolucije bili su protesti u Temišvaru, koji su započeli 16. decembra 1989. godine. Oni su bili prouzrokovani hapšenjem mađarskog reformatskog sveštenika Lasla Tokeša koji je napao režim u inostranim izvorima informisanja. Sveštenik je na kraju dobio kućni pritvor, a oko njegovog doma su se počeli okupljati građani u znak podrške. Uskoro su se protesti preselili na glavni gradski trg, gde su počeli nemiri, u kojima su organi reda i tajna policija Sekuritatea napale učesnike. Rumunska Sekuritatea bila je jedna od najvećih i najstrašnijih tajnih policija u Istočnom bloku. Sekuritatea bila je odgovorna za mučenje i smrt hiljade disidenata. Na masu je pucano sa raznih zgrada i uličnih mesta, iz tenkova, ljudi su prebijani i polivani vodom pod pritiskom.U Temišvaru je cvetala crna berza jer je grad blizu granice. Njima je Jugoslavija bila Zapad. Od švercera su naručivali Vegetu, kasetofone, farmerice... Upravo zato što su lovili i signal ondašnjeg JRT-a, revolucija je krenula upravo u Temišvaru jer su videli kako živi ostali svet.
KAKO JA TO SVE ZNAM? Bio sam tamo, kao prvi jugoslovenski novinar, reporter TV Beograd, koji je preko graničnog prelaza Žombolj ušao u Rumuniju. Videli smo siromaštvo, ljude pokrivene ogrtačima od jagnjeće kože sa noževima i jataganim za pojasom.Nasmejali su se kada su čuli da smo iz Jugoslavije.Voleli su tu zemlju.Za nekoliko paklica tadašnjih „Vikend“ cigareta pustili su nas da uđemo u Temišvar. Prve snimke rumunske revolucije iz 1989. godine kada je smenjen a zatim i ubijeni Elena i Nikolae Čaušesku delo su Radio televizije Beograd. Prvi put u istoriji čovečanstva, revolucija je imala direktan televizijski prenos! Ona je jedina, preko svakodnevnog prelaska graničnog prelaza Vatin, u Vršcu, putem svog predajnika na Vršačkom bregu, održavala linkovsku vezu sa Bukureštom i time bila jedina veza Rumunije sa svetskom javnošću.To izveštavanje mi je jedan od najvećih uspeha u karijeri. Nisam razmišljao o mogućim posledicama po svoj život.Čak ni onog prepodneva kada je Sekuritatea zapucala na zgradu jugosloveskog konzulata u Temišvaru, a novinari slali izveštaje redakcijama sa poda! Pamtim imena hrabrih kolega iz TV Beograd: Remus Avramesku, Damir Čubrilo, Nebojša Janković, Miodrag Popov, Viktor Papić, Miloš Marković, Milorad Bata Jovanović, Snežana Rodić, Dušan Čukić, Rade Brankov, Azra Nuhefendić, Milorad Jović, Nebojša Spaić, Đorđe Vlajić, produkcija: Ljubomir Sekulić, Vlado Milišić, Veljko Đurović, Siniša Dimitrov, Goran Marić, Branko Pelinović, Aleksandar Arnautović, Saša Dukić, Željko Malić, Ljubiša Špegar, Miodrag Stojičić, Dejan Mladenović, Dragiša Jelić, Dejan Maleš, Aleksandar Ćetković, Miljan Đukić, Rade Bubalo, Srbislav Manojlović, Tomislav Magoči, Željko Petrović, Dušan Ilijin, Dušan Janković, Aleksandar Stipić, Predrag Pejović, Nevenko Mišković, Dragan Petrović, tehničar Terminala veza u Aberdarevoj Ljubomir Milisavac; producent Informativnog programa Zlatan Šaran.. U toku je bila krvava revolucija koja će okončati 21 godinu Čaušeskuove despotske vladavine i 42 godine komunističkog režima u Rumuniji. Zar je, zaista, krv morala da padne kako bi se umirili događaji kao što je ovaj? Tokom revolucije, u napadima policije i vojske poginulo je 1.104 rumunska građana, a ranjeno 3.352. ali kod nekih autora taj broj raste skoro do 5.000, pa i neverovatnih 12.000 ljudi. I do danas je za Rumunsku revoluciju iz 1989. godine vezano mnogo kontroverzi i tajni...
Sve ovo što napisah, ti, kruševački ćevabdžijo, mrzitelju Tita i Slobe, učesniče „jogurt revo lucije“, članu Otpora, koji si napunio džepove američkim dolarima koje ste, u džakovima, unosili u Srbiju iz Budimpešte, (pročitaj knjigu novinara Tima Maršala „Igra senki“, razbucao vas je „ko“ Panta pitu) ti lažni oratoru, koji u u zgradi Narodne skupštine Srbije, duvaš u vuvuzele, udaraš u bubnjeve, priželjkuješ sada na ulicama Srbije?! Raspitao sam se. U bolnici „Laza Lazarević,“ ima slobodnih kreveta! A ne da se „baškariš“ u fotelji predsednika Demokratske stranke (!) Na Izbornoj skupštini DS, održanoj 14. decembra 2024, izabran je za predsednika Demokratske stranke. Partija Milana Grola, Ljube Davidovića, Dragoljuba Mićunović, Bore Pekića, Koste Čavoškog, nekad velika i značajna Demokratska stranka dočekala je da joj anonimus Milivijević bude predsednik!?!Pre Lutovca je na čelu stranke bio Dragan Šutanovac, dok je prvi predsednik DS posle obnavljanja rada 1990. godine bio Dragoljub Mićunović. Stranku su još vodili i Zoran Đinđić, Dragan Đilas, Boris Tadić, Bojan Pajtić.Sve moj do mojega! Ali ćevabdžija na vrhu žute piramide! Oprosti im Bože.Neznaju šta rade.
Drugi antihrist koji javno traži „rumunski scenario“ Aleksandar Dikić, polu-lekar, polu-novinar, gitarista i sportista, „univeralac“ prozvali ga Supermen iz Zrenjanina. Samo ne znam da li leti? OPOZICIONI novinar Aleksandar Dikić ponovo je pozvao na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je otvoreno pozvao na rumunski scenario i streljanje Vučića jer brine o Srbiji i životu građana. „I često se ovde spominje ukrajinski ili rumunski scenario kao nešto najstrašnije što se može destii Srbiji. Nešto što može imati prizvuke građanskog rata, nacionalne katastrofe. I svi se sećamo govora Nikolajea Čaušeskua u Bukureštu kada su ga helikopterom odveli spasavajući ga od razjarene mase. Kasnije je završio pred vojnim sudom, ad hok sudom, koji mu je i presudio. Međutim, ja bih vas podsetio o čemu je Čaušesku govorio tog 21. decembra 1988. godine.“ On je uporedio govor bivšeg predsednika Rumunije sa govorima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prizivajući mu tako isti kraj?! ... Dakle, prosečna penzija biće povećana 800-900 leja, minimalna na 500 leja, partija je odlučila da se poboljšaju uslovi radnika i tako dalje, i tako dalje... Socijalna politika - povećanje plata i penzija, država i ekonomija su jake i građani trebaju da imaju poverenja u državu. Zvuči poznato? Poslednji govor Nikolaja Čaušeskua... Ko još govori o povećanju plata i penzija o poboljšanju uslova za radnike, za studente, za penzionere.“ podrugljivo pita lažni Hipokrat iz Banata. I ti prizivaš nasilje i krv, tražiš smaknuće legalno izabranog Predsednika države !?
Ti, doktore iz Sombora, i titularu sa Medicinskog fakulteta u prestonici, kažeš: „Država nam je umorna, depresivna, izmučena, traumatizovana, baš kao i narod koji je traumatizovan sa varijacijom kompleksa više i niže vrednosti, potpuno emcionalno nestabilan sa nižom socijalnom inteligencijom, ali je dobrodušan, naivan i ponekad lakoveran.To su ljudi koji su ugrabili sada priliku jer bi bili niko i ništa da su normalna vremena, oni to vrlo dobro znaju i oni su velika brana bilo kakve promene u Srbiji. „Oni neće dati Vučića, ne zato što ga vole već vole sebe u Vučićevoj Srbiji i njima je u interesu da budu predsednici opšina, da imaju vozača, ljubavnicu…“, istakao je Dikić.
Svaka ti čast, somborski lažni Hipokrate, kardiologu i „novinaru“ lokalne KTV Zrenjanin! Kurčiš se,( dobar narodni izraz!), slobodan si i samouveren kada preko puta sebe imaš istomišljnike.Ne dao Bog da budem tvoj pacijent! Šaraj malo!
Autor: Milorad Komrakov
