Novinar Milorad Komrakov objavio je novi aztorski tekst koji prenosimo u celosti.
Dok iz SAD i Velike Britanije, stižu potencijalne sankcije NIS-u, zato što je rusko vlasništvo, „našminkana i izmanipulisana manjinska Srbija“ hoće, „masovnim, mirnim protestima“, nasilno da sruši vlast u zemlji i čoveka koji je ekonomski preoporodio Srbiju. Zašto, Tatalovićka, Dražo iz Danasa, Obućina, Dimitrijeviću,(uh, dugačak je spisak vas, „nezavisnih“), o tome ne izveštavate naširoko i zašto Đilas, Marinika, Lazović i drugi opozicioni, narodni poslanici, anononimusi, kojih bi se i Branislav Nušić odrekao, ne protesteujete povodom krađe NIS'-a.Tu mržnju tzv.“lažnih studenata“, koji više i ne znaju šta hoće, u potocima, pred građane izlivaju, najzagriženije, dva luksemburška medija, TV N1 i TV Super Nova, otvoreno navijajući za mrzitelje Srbije.Vi snimate i prenosite saopštenja Nataše Kandić, koja optužuje Srbe za genocid u Srebrenica, a proslavila se , svojevremeno, šamaranjem starca, koji ne misli kao ona, na ulici, usred centra Beograda?! Takvo, dirigovano, nametnuto i izmišljeno, tzv „istraživačko novinarstvo“, što reče jednom Vuk Drašković, „ni moja baba Kristina“ ne bi razumela!
Pritisci na Srbiju će se nastaviti i "u interesu srpskog naroda"je da prizna tzv. Kosovo, uvede sankcije Rusiji – svakodnevno pričaju oni koji ne vole Srbiju, posebno birokrate iz Brisela.
Svedoci smo tog, astronomski plaćenog, drila. Za ogromne plate, te birokrate, besomučno „dave“ ovu zemlju, svakodnevno sletajući na crveni tepih našeg aerodroma „Nikola Tesla“. Ne može tako, bre? Narode srpski, ogugulali smo na pritiske, pretnje, ucene, „lekcije“ raznih Viola, Ursula, Varheljia, Šolca, Žofrea i drugih evropskih zvaničnika! Predstavnike iste one Nemačke, koja nam je bila nemilosrdni neprijatelj, i koja će to, možda, biti ponovo, jednog dana, slavi „cvet“ naše prestonice.I dok naši nekadašnji dželati ovde nailaze na najlepše dočeke, da li mi pravimo teškoće onim pripadnicima naroda koji su pokazali delotvorno prijateljstvo u našoj nesreći? Da li evropski pregovarači prate istraživanja javnog mnenja u Srbiji kada je o ulasku naše zemlje u EU reč? Boli ih istina! Prvi put, u poslednjih 20 godina, broj građana koji se protive pridruživanju Srbije Evropskoj uniji veći je od onih koji to podržavaju. Jedan od razloga je, prema oceni analitičara, i taj što put Srbije ka EU predugo traje, kao i antizapadni narativ. Najveća podrška evropskim integracijama je bila 2009. godine, oko 70 odsto, kada smo dobili viznu liberalizaciju.A sada nam, otimaju autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, nude Kur(ac)tija, koji samo što ne dođe, maskiran, u Beograd da i, fizički, podrži proteste protiv Vučića!Zadržite ga, gospodo, jer vam je takvo čudovište potrebno!
Surova istina je da veći broj građana Srbije, danas, ne bi glasao za pristupanje Evropskoj uniji na eventualnom referendumu, u odnosu na one koji integracije podržavaju. Ovu promenu nedvosmisleno možemo dovesti u vezu sa ratom u Ukrajini.
Koliko god je u proteklim godinama Srbija bila uspešna u balansiranju svoje međunarodne politike, sadašnje okolnosti su takve da svakodnevni pritisci da se Srbija opredeli i pridruži sankcijama Rusiji svakako opredeljuju građane da se drugačije odrede prema EU. I Rusija ne sedi skrštenih ruku, već koristi svoju moć koja dolazi, pre svega, od energetske zavisnosti Srbije, ali i podrške u međunarodnim organizacijama vezanim za status Kosova, ali to se u javnosti ne vidi. Oni koji su se ovih godina izjašnjavali protiv članstva Srbije u EU su kao glavni razlog navodili to da ne vide korist za zemlju. Uprkos tome što najveći broj investitora dolazi iz zemalja EU ili bez obzira na to što ne postoji mesto u Srbiji u kome ne stoji tabla sa natpisom "Ovaj projekat se finansira iz EU".To što Srbija nije postala članica EU građani su uglavnom pripisivali politici uslovljavanja EU. E, taj film nećete gledati na luksemburškim medijima!
Nikolaj Velimirović, istaknuti srpski teolog i novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički, bio je izuzetno nadaren govornik, zbog čega je, još za života, nazivan “Novi Zlatousti”.Nakon strašnog stradanja i povlačenja preko Albanije srpska vojska se oporavila na Krfu i u etapama počela da odlazi na Solunski front i tamo nastavlja borbu za oslobođenje otadžbine. Shvatajući potrebu da se o Srbiji i njenom egzodusu govori u svetu i tako prikupi pomoć, 1915. godine vlada je u Ameriku i Evropu poslala svog najboljeg govornika - jednog episkopa… Bio je to Nikolaj Velimirović. On je po Americi, Engleskoj, držao predavanja, u crkvama, univerzitetima, hotelima... Vladika je bio veoma uspešan. Osim što je Srbiji počela da dolazi pomoć sa Zapada, veliki broj dobrovoljaca iz Amerike krenuo je na Solunski front kako bi se priključio ratu. Njegova upornost i istrajnost izazvala je divljenje kod saveznika. Engleske vojskovođe govorile su da je “otac Nikolaj bio treća armija” za srpsku i jugoslovensku stvar. Naročito je zapamćena beseda koju je vladika održao na Vidovdan 1916. godine u katedrali Svetog Pavla u Londonu gde se, zahvaljujući nadbiskupu kenterberijskom, obratio kralju Džordžu Petom i brojnim uglednim Englezima. Evo dela iz te besede:
„Gospodo i prijatelji! Ja dolazim iz jedne male zemlje na Balkanu u kojoj ima jedan hram, i veći, i lepši, i vredniji, i svetiji od ovog hrama. Taj hram se nalazi u srpskom gradu Nišu i zove se ĆELE KULA. Taj hram je sazidan od lobanja i kostiju mog naroda. Naroda koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru, na južnoj kapiji Evrope. A kad bi sve lobanje i kosti bile uzidane, mogao bi se podići hram trista metara visok, toliko širok i dugačak, i svaki Srbin bi danas mogao podići ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga komšije, moga prijatelja, kuma... Pet vekova Srbija, lobanjama i kostima svojim, brani Evropu da bi ona živela srećno... I, rečju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda njena, živa i neprobojna ograda, divlje trnje oko pitome ruže. Na Vidovdan 1389. godine srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovu Polju na branik hrišćanske Evrope, i dao život za odbranu hrišćanske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje. Gde su? Izginuli braneći Evropu. Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati taj dug.”
U svojoj čuvenoj knjizi „Pogled kroz tamničke prozore“, Vladika Nikolaj o Evropljanima kaže: „Da li ste s Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste s Evropom, onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod… Evropski narodi su pod prokletstvom božijim jer oni nisu više narodi nego jazavci…Dvonogi majmuni, zverovi, a ne ljudi... Evropa je jeres…A ti Srbijo, kuda si pošla za Evropom? Ti nikad nisi išla njenim putem i nikad za njom. Nazad, na svoje, ako hoćeš da se spaseš i živiš – govorio je Sveti vladika Nikolaj. Kome narod srpski, danas, više da veruje, Ursuli fon der Lajon ili vladiki Nikolaju, procenite sami.Vremena jesu drugačija i pregovarati se mora i sa neprijateljima.No, pravo pitanje, ono iz naroda, je: Hoćemo li dočekati „klastere“, moja generacija neće! A ovi mladi,nazad u školske klupe, ne na ulicu, bez tuča, nereda i krvi, bez manipulisanja studentima, bez vrbovanja političara od stranih agentura, bez poziva na građanski rat, bez ovolike mržnje prema legalno izabranoj vlasti.ONA SE OSVAJA IZBORIMA a ne crveno obojenim šakama, silom i otvorenom pretnjom čoveku koji je ubedljivo, sve te „političke iznutrice,“ rasturio na izborima! Silom ništa, nećete dobiti, nema više 5. oktobra, (preživeo sam ga, postao invalidski penzioner sa 50 godina)! Zar da udari Srbina na Srbina!? Zašto se danas častan čovek smatra glupakom, a ceni samo onaj koji, lukavstvom, ume da okrene događaje u svoju korist? Da li bi, ali stvarno, pripadnici „intelegencije“ hladno žrtvovali slobodu i opstanak svoje zemlje, ako bi to njima lično bilo od koristi?
Čujte Srbi, govorio je dr Rodolf Arčibald Rajs, profesor Univerziteta u Lozani, doktor prava i hemije, kriminolog i publicista, koji je je u Srbiju došao avgusta 1914. godine, u toku Prvog svetskog rata.I to na poziv srpske vlade kao neutralni posmatrač i ratni dopisnik.Zavoleo je Srbiju i postao iskreni prijatelj našeg naroda.Ali je, u svojim knjigama, otvoreno poručio: „Ne bih Vam bio prijatelj ako ne bih povikao „čuvajte se“ i ako Vam ne bih , uz vrlinekoje su istinsi i lepe,ukazao, kao u ogledalu na Vaše lođe strane.Neću skriti od Vas ništa bitno od onoga što sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji Vam laska već onaj koji Vam kaže istinu, celu istinu“
„Dopustili ste univerzitetu sve slobode. Pozivajući se na „autonomiju univerziteta“, vaši studenti sebi dopuštaju ono što kod drugih nećete trpeti. Vode stranačku politiku - žele da da nameću zemlji svoju volju a još obrisati nos čestito ne znaju, organizuju štrajkove, a vi to ne kažnjavate dobrim prutom po stražnjici. Zar ne uviđate da tako dajete loš primer mladima? Građanima, seljacima i radnicima? Njima će neminovno pasti na pamet da im je dozvoljeno ono što je dozvoljeno onima koji su određeniji da budu buduća elita zemlje, i tako gajite nedisciplinovanu, sebičnu omladinu koja ne haje za potrebe države. Uprkos svemu, ja verujem u budućnost Vašeg naroda. Sudbina Vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo?“
Arčibald Rajs je umro u Beogradu 1929. godine.Po sopstvenoj želji sahranjen je na Topčiderskom groblju. Bio sam, nedavno, tamo da se poklonim senima pravog prijatelja srpskog naroda. Bilo je hladno, ali oko srca toplina! U ova zla, nemirna, neiskrena i opasna vremena, pročitajte knjigu „Čujte Srbi,“, autora Rodolfa Arčibalda Rajsa! Ima puno dogovora na pitanja koja Srbiju i danas muče...
Autor: Milorad Komrakov
