Za ministarku Mesarović direktna komunikacija sa ljudima na terenu je najvažnija.
Ministarka privrede Adriana Mesarović istakla je da Srbija ide putem daljeg napretka i da će Ekspo2027 doneti istorijsku šansu za ekonomski razvoj i dalje pozicioniranje na investicionoj mapi. , a kako naglašava predsednik Vučić je pokazao da je to najbolji način da se dođe do rešenja problema.
Tri nedelje nakon što je predsednik Vučić obišao Zapadnu Srbiju, Vi ste kao ministarka privrede otišli u taj kraj. Šta kažu meštani?
- Bila sam u opštini Krupanj, Osečina i Bajina Bašta, i ti divni ljudi sa kojim sam tamo razgovarala su, svi do jednog, rekli da nisu verovali da će tako brzo i konkretno da se rešava i radi na svemu onome što im je predsednik obećao. Na njegovu inicijativu, Ministarstvo privrede je do 10. oktobra produžilo konkurs Žene na selu koji se odnosi na sve one preduzetnice koje se bave prehrambenom proizvodnjom, i one mogu da apliciraju za bespovratna sredstva od 300.000 do 500.000 dinara. I za drvoprerađivačku industriju planiramo da obezbedimo u još većem obimu bespovratne podsticaje. Zaista se trudim da što više vremena provodim na terenu, širom Srbije, da u razgovoru sa našim privrednicima čujem sa kakvim se problemima suočavaju i šta oni misle kako njihova država može da pomogne. Ta direktna komunikacija sa ljudima mi je najvažnija, a predsednik Vučić je pokazao da je to najbolji način da se dođe do rešenja problema. Sledim ono što radi predsednik Republike, ali i predsednik Vlade, jer je to jedini put ka rezultatu.
Litijum je za neke postao i najveći problem i pitanje svih pitanja. Kako se to desilo i šta očekujete od skupštine koja je zakazana za ponedeljak?
- Očekujem da će građani čuti istinu, i da će se još jednom uveriti da je za opoziciju litijum čista politika i pitanje borbe za vlast, koja nema nikakve veze sa temom zbog koje su tražili sednicu. Kada kažem istinu, mislim na istinu koja traje punih 12 godina od kako našu državu vodi predsednik Aleksandar Vučić. U njegovoj politici nema ništa osim istine I iskrenosti prema građanima. Tu politiku sledimo i svi mi koji smo deo tima. Što se opozicije tiče, strašno je to što zloupotrebljavaju emocije građana, strah od nečeg novog i nepoznatog koji je sasvim prirodan. Isto tako su prošle godine, po istoj matrici, zloupotrebljavali teške tragedije u Ribnikaru, Orašju i Maloj Duboni. Najlakše je zloupotrebljavati ljudski strah, sećate se da su to radili i tokom pandemije. To samo potvrđuje da nemaju plan, program, ideje, da nemaju rešenja već jedino čime se služe su laži, uvrede i pretnje, a njihov skupštinski scenario je poznat i to što rade je bruka i sramota. Svesni smo da oni osim laži nemaju ništa drugo da ponude, jer smo svi svedoci svega što su radili do 2012. godine.
Mislite li da građani znaju da razlikuju ekologe od lažnih ekologa?
- Mi smo građanima omogućili da čuju struku, a to je najvažnije. Sve ostalo je čisto politikanstvo. Nije opoziciju briga ni za građane, ni za zdravu životnu sredinu. Istina je da je ovo samo i isključivo borba protiv Aleksandra Vučića i SNS-a. Upravo su oni još 2001. godine doveli Rio Tinto u Srbiju, i na sve načine su gurali taj projekat dok nisu izgubili apsolutno poverenje građana. Imaju više nego dvostruke aršine. Kako sam i rekla, prilagođavaju svoju politiku na dnevnom nivou I menjaju mišljenje svako malo, bez principa, bez ideologije, bez jasnog cilja, bez želje da Srbija ide napred, bez namere da naši građani žive bolje i kvalitetnije. Ni za skupštinskom govornicom ne umeju da se bore za naš narod, za našu zemlju, a misaona imenica je za njih boriti se za svoju zemlju na svetskoj političkoj sceni, među svetskim liderima, kako to radi naš predsednik.
Da li očekujete da će se napadi na predsednika Vučića kretati od litijuma do Kosova?
- To opozicija već pokazuje, ali nemaju ništa pametno da kažu ni po jednom od pitanja. Za napade koriste situacije kada predsednik nije u Srbiji ili tempiraju neke važne događaje u kojima Srbija mora da se pokaže kao prosperitetna i stabilna država. Oni zapravo otvoreno rade protiv svoje države i ne stide se toga. Posle svih strahota koje je naš narod preživeo u prošlosti, posle strahota u ekonomskom beznađu u koje ih je ta ista opozicija dovela dok je pustošila budžete i zatvarala fabrike, naši građani sada mogu da budu mirni i spokojni, i mogu da planiraju budućnost. I to je jasno svima koji su slušali predsednika Vučića na Generalnoj skupštini UN i njegove poruke mira u sred duboke krize u kojoj se nalazi svetska zajednica. To što radi naš Predsednik ne može da uradi bilo ko, morate istinski da volite svoju zemlju, istinski srcem da se borite.
Briselski portal "Politiko" nazvao je to "Diplomatijom Aleksandra Vučića a la kart", odnosno, kažu da predsednik Vučić ima reputaciju da igra na svaku stranu.
- Ja ne vidim šta je tu problem jer “igra” za svoj narod i za svoju državu i Srbija konačno sedi na “svojoj stolici”. To može da frustrira samo one koji ne mogu da podnesu uspehe koje postiže Srbija, to da je ispred njih na onim listama uspešnosti po raznim osnovama. Predsednik uvek ističe da je ponosan na dobre odnose sa predsednikom Kine Si Đinpingom, ali otvoreno govori i o odnosima sa Rusijom i Vladimirom Putinom, o tome zašto im nismo uveli ekonomske sankcije. S druge strane, najveći investitori u našoj zemlji su Nemačka, Francuska i Italija, i oni zapošljavaju najviše naših ljudi i nastavljaju da reinvestiraju u Srbiji. Mi imamo partnere i saveznike širom sveta. Predsednik Vučić je potpuno preokrenuo kurs kojim je Srbija išla do 2012. godine, i uspeo je da je etablira kao jednu od najprosperitetnijih država koja je posvećena ekonomskom razvoju, očuvanju mira i poštovanju međunarodnog prava.
Ali čini se da te poruke o miru i stabilnosti ne razumeju naše prve komšije u regionu.
- Razumeju oni dobro te poruke, ali očigledno teško prihvataju činjenicu da je predsednik Vučić najuspešniji državnik. Videli ste pre neko veče kada su Đukanovićevi slavili pobedu u Podgorici, da ni u trenucima njihovog veselja ne može da im ne proradi kompleks koji imaju zbog Srbije. Nikada oni ne mogu mrzeti našu Srbiju, koliko je naš Predsednik može voleti, boriti se za nju i voditi je napred. Zapamtite, nikada! Naša zemlja ekonomski najbrže raste u regionu, jedina iz regiona je članica CERN – a, lideri smo u novoj bioekonomskoj eri, u veštačkoj inteligenciji. Ali nikada nećemo zaboraviti naše žrtve, naš stradalni narod, i nikada nećemo prestati da tražimo pravdu za njih. Zato neke, pored svega, dodatno frustrira snažan državnik poput predsednika Aleksandra Vučića.
A kako Vi gledate na situaciju u regionu iz ugla privrednog povezivanja?
- Da može da se vrati vreme, i da sam u prilici da donosim odluke, sigurno ne bih dozvolila da se ne poštuje reciprocitet kada je bila aktuelna privatizacija u vreme prethodnog režima. Setite se kako je bivša vlast dozvolila da hrvatski tajkuni pokupuju pola Srbije, a naši privrednici nisu mogli hotel tamo da kupe. Mi se danas snažno zalažemo za ekonomsko povezivanje, za slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala zbog čega smo i pokrenuli regionalnu inicijativu “Otvoreni Balkan”.
Da li ste na greške bivše vlasti osetljiviji jer ste ih osetili na sopstvenoj koži?
- To sam nedavno ispričala na jednom skupu i u Narodnoj skupštini, i ne krijem taj deo svog života. Ja sam deo one grupe od pola miliona ljudi koje su ostavili bez posla i nazivali nas “žrtvama tranzicije”. Mi smo bili žrtve jedne pogubne ekonomske politike, loših personalnih rešenja, korupcije i kriminala koji su bili uvučeni u sve pore ovoga društva. Ja sam radila u bankarskom sektoru i bukvalno sam ostala na ulici posle otvaranja stečaja nad Razvojnom bankom Vojvodine. Mnogi se danas prave da imaju amneziju, ali to je bila jedna od najvećih pljački bivšeg režima. Te 2012. godine sam verovatno bila jedna od najsrećnijih građana naše zemlje, a među ogromnim brojem srećnih i zadovoljnih što su građani Srbije odlučno rekli “dosta” i raskrstili sa tom pogubnom politikom. Srbija ide putem daljeg napretka. Čeka nas Expo2027 koji donosi istorijsku šansu i za ekonomski razvoj i za dalje pozicioniranje na investicionoj mapi. Čeka nas još mnogo dobrih vesti.
Autor: Dubravka Bošković
