U geopolitički nesigurnom svetu, Srbija svoj brod sve čvršće vezuje za EU! Nedeljni Pinkov geopolitički pregled

Tokom nedavnog boravka u Briselu, u okviru dijaloga Beograda i Prištine, predesnik Srbije Aleksandar Vučić imao je vrlo važne sastanke sa evropskim zvaničnicima Šarlom Mišelom i evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem. Očekuje se da Srbija prva sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan dobije do kraja godine. Ukupan iznos koji je Evropska unija opredelila za Srbiju iznosi 2,2 milijarde evra. Predsednik Vučić je istakao da očekuje prvu tranšu iz Agende rasta do kraja godine i naglasio da se tako šalje važan signal za nove investitore da Srbija radi dobar posao. Pored plana rasta teme su bile neophodne reforme i jedinstveno tržište. Prema najavama predsednika Vučića, Srbija je sve bliže da dobije investicioni rejting. Kategorija investicionog rejtinga predstavlja signal za prvilačenje stranih direktnih investicija u bezbedno i stabilno okruženje kao što je Srbija.

25. juna Srbija i Evropska unija potpisale su sporazum o saradnji sa Frontexom na granicama sa trećim državama. Ovim sporazumom značajno će se unaprediti bezbednost i kontrola granica po pitanju ilegalnih migracija i unaprediti borba protiv prekograničnog kriminala. Komesarka EU za unutrašnje poslove i migracije Iiva Johanson pohvalila je Srbiju u borbi protiv mreža krijumčarenja migratanata i istakla posvećenost i rezultate. Srbija je pohvaljena u pogledu sve manjeg broja migranata koji iz Srbije ilegalno prelaze u EU. Ovim sporazumom Srbija postiže najviši stepen integracije u unutrašnje granice EU koji može da dosegne država kandidat. Sporazum je propraćen donacijom 56 vozila za graničnu policiju i opreme za nadzor na prelazima. Ovom prilikom srpski ministar policije Ivica Dačić naveo je da je Evropska unija jedan od najznačajnijih donatora srpskoj policiji.

Tokom protekla sedmice Srbija je dobila još jednu važnu vest iz EU članice Španije, čiji je parlament ubedljivom većinom glasova odbacio predlog katalonskih separatista o priznanju nezavisnosti tzv. Kosova. Protiv te inicijative glasala su 293 poslanika, za je bilo 25, dok je uzdržanih bilo 27 članova donjeg doma španskog parlamenta. Španija je ključna od pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova i smatra se da će odluka parlamenta u Madridu učvrstiti taj stav svih pet članica Unuje.

Evropska unija – priprema proširenja prioritet Strateške agende Evropske unije

Za razliku od Strateške agende EU za 2019-2024. gde nije bilo pomenuto proširenje, u novoj agendi 2024-2029. se izričito govori o proširenju. Poseban odeljak Strateške agende Evropske unije se odnosi na „Pripremu za veću i jaču EU“. Ovo je jasan signal državama kandidatima, poput Srbije, da je i u evropskom interesu završetak procesa proširenja kako bi Evropa bila celovita i slobodna. U odeljku koji se tiče proširenja konstatuje se da Nova geopolitička realnost podvlači važnost proširenja kao geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet. Jasnim isticanjem politike proširenja kao jednog od prioriteta u periodu do 2030. godine uspsotavljen je novi dinamizam u procesu proširenja. Sada i EU i buduće članice imaju odgovornost da se ova nova prilika maksimalno iskoristi i to je u novom dokumentu Unije jasno saopšteno. Izbor estonske premijerke Kaje Kalas za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost EU predstavlja jasan signal povratku Evrope svojim izvornim korenima. Inače Kaja Kalas dolazi iz porodice koja je bila direktna žrtva ruske okupacije Estonije o čemu je i sama više puta javno govorila. Njenim izborom tolerancija za ruske hibridne pretnje biće značajno smanjena, a fokus će biti prebačen na borbu protiv ruskog uticaja.

Džulijan Asanž novinar ili špijun?

Australijski novinar Džulijan Asanž je sa jedne heroj koji se bori protiv cenzure dok je za druge korisni idiot koji je ugrozio milione života širom sveta. Nakon postignute pogodbe i priznanja krivice po optužbama za špijunažu, Asanž je bezbedno odleteo za Australiju dok većina njegovih kolega prolazi torturu u ruskim zatvorima. Lako možemo uporediti Džulijana Asanža i Evana Gerškoviča, novinara Volstrit džurnala koji se u Rusiji suočava sa optužbama za špijunažu u korist Amerike. Uočljive su promene fizičkog izgleda i izmučenost prilikom svakog javnog pojavljivanja Gerškoviča u sudu, dok se u slučaju Asanža ne naziru ni najmanji znakovi torture i zatočeništva u nehumanim uslovima. U slučaju Asanža u optužnici se navodi kako je Rusija isporučila velike količine hakovanih mejlova Vikiliksu, koristeći šifrovanu datoteku sa uputstvima. Asanžova veb stranica postala je jedna od glavnih platformi na kojoj su hakovani mejlovi bili javno prikazani. Ovo je samo jedna od aktivnosti Vikiliksa koja ga povezuje sa ruskim obaveštajnim strukturama. Kritičari Asanža ukazuju da on nikada nije objavljivao podakte koji bi se ticali Rusije u negativnom svetlu i ako je tim podacima raspolagao.

Slučaj Asanža pokazuje veliku razliku između zapadnih demokrartija i totalitarnih sistema posebno ako se ima u vidu da je hakovane podatke Vikiliks objavljivao u vreme kada su se u Rusiji događala politička ubistva poput novinarke Ane Politkovskaje, disidenta Aleksandra Litvinjenka i opozicionog lidera Borisa Njemcova. S druge strane, milioni objavljenih dokumenata dokazuju da Sjedinjene Američke Države ne sprovode takvu praksu što su bile česte optužbe na račun Vašingtona od strane totalitarnih i nedemokratskih režima širom sveta.

Odbrana i evropska integracija Ukrajine predstavlja strateški cilj EU

EU je 25. juna počela zvanične pregovore o pristupanju Ukrajine i Moldavija

Za Ukrajinu, evropske integracije predstavljaju oslobođenje od ruskog uticaja i povratak u Evropu kojoj je Ukrajina oduvek pripadala istorijski, politički i kulturno. Novija istorija Ukrajine počela je sa Evromajdanom, kada je građansko društvo pod zastavama EU odlučilo da se suprotstaviti diktaturi i ignorisanju izborne volje građana. Ukrajina drži istorijski rekord po brzini otvaranja pregovora o pristupanju od podnošenje prijave (28.02.2022.) za početak pregovora o pristupanju EU (25.06.2024). Tokom poslednje dve godine Ukrajinci su pokazali da za njih ništa nije nemoguće. Ukrajina je postala takođe pokretač evropskih integracija za Moldaviju, Gruziju, kao i zemalja Zapadnog Balkana - proširenje EU na prirodne političke granice Evrope.

Ukrajina ima za sada najveće vojno iskustvo na evropskom kontinentu od kraja Drugog svetskog rata, pa će tako značajno ojačati bezbednost i odbranu EU. Dobro poznaje strahote rata, a samim tim razume i cenu mira. Svi narodi evropskog kontinenta, nakon agresije Rusije na Ukrajinu, moraju uložiti maksimalan napor da Evropa ostane kontinent slobode, jedinstva, saradnje i mira.

U planu je odobrenje kontinuirane i predvidljive pomoći za Ukrajinu od strane partnera u iznosu od 60 milijardi dolara na godišnjem nivou. Ukrajinski materijalni faktor oružane borbe je u potpunosti vezan za 50 najbogatijih demokratskih država sveta na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Odluka da se Ukrajina odbrani predstavlja strateško opredeljenje koje se oblikuje u sistemsku podršku koja u godinama pred nama neće stati.

Rusija – međunarodne optužnice za armijske čelnike i ozakonjenje medijskog mraka

I dok Ukrajina džinovskim koracima gazi ka svojoj evropskoj budućnosti, Rusija se suočava sa novim paketima sankcija, kao i sa međunarodnim optužnicama i poternicama za njene čelne ljude. U nedelji iza nas, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje bivšeg ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba ruske vojske Valerija Gerasimova, zbog napada na civilne ciljeve u Ukrajini. Šojgu i Gerasimov su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, te za raketne napade ruskih oružanih snaga na ukrajinsku električnu infrastrukturu. Prošle godine je Sud izdao i nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, optuživši ga da je lično odgovoran za otmicu dece iz Ukrajine.

S druge strane, rešena da ostane zatočena u sopstvenoj verziji istine o sukobu u Ukrajini, Rusija je odlučila da na svojoj teritoriji zabrani rad 81 medijskoj kući iz Evropske unije. Ruske vlasti navode da je to odgovor na odluku Saveta EU da zabrani "svaku radiodifuznu aktivnost" za tri ruska medija - RIA novosti, Izvestija i Rosijska gazeta. Među zabranjenim medijima u Rusiji našli su se nemački Špigl, Cajt i Frankfurter Algemajne Cajtung, španski El Pais, italijanski La Stampa i La Republika, francuski mediji Le Mond i Liberasion, kao i panevropski Politiko i EUobserver.

U reakciji EU na ovu odluku Moskve ističe se kao potpuno pogrešno povlačenje znaka jendakosti između zabranjenih ruskih i evropskih medija. U reakciji se ističe da zabranjeni evropski mediji rade u skladu s novinarskim principima i standardima i da daju činjenične informacije o ruskoj agresiji protiv Ukrajine. „Nasuprot tome, ruske dezinformacije i propagandni mediji, protiv kojih je EU uvela restriktivne mere, ne predstavljaju slobodne i nezavisne medije…jer su pod kontrolom ruskih vlasti i koriste se kao instrument u podršci agresorskom ratu protiv Ukrajine“, navodi se u saopštenju EU.

SAD – debata staraca koja je bacila senku na američki izborni proces

U Sjedinjenim Američkim Državama održana je prva od dve dogovrene TV debate između predsedničkih kandidata. Opšti utisak posmatrača jeste da je zbog strogih pravila debata bila prilično sterilna, ali i da je u njoj bolji utisak ostavio Donald Tramp naspram bledog izdanja aktuelnog predsednika Bajdena. Javnost, međutim, gotovo nepodeljeno konstatuje da je vremešnost oba kandidata veliki izazov za uspešno upravljanje Amerikom u naredne četiri godine zbog čega demokrate naglas razmišljaju o pravno kontroverznoj zameni sopstvenog kandidata, dok republikanci o tome još uvek ne razmišljanju uprkos problematičnom zakonskom statusu njihvog kandidata koji je sudski osuđen i protiv koga se vodi još nekoliko sporova.

Iako je tokom debate Tramp izgledao ubedljivije, okolnost da se tokom svog izlaganja prečesto koristio lažnim vestima i dezinformcijama koje su uživo razotrkivane od strane fekt čekera, umanjila je efekat debate na rejtinge oba kandidata, koji su nakon prvog sučeljavanja mišljenja ostali gotovo nepromenjeni.