Bajden odustao od predsedničke trke, Srbija jača strateške odnose sa EU - Pinkov geopolitički pregled

Američki Predsednik Džozef Bajden se povukao iz trke za predsednika – oproštajnim pismom odbio nominaciju

Desetine visokih demokrata, uključujući bivšeg predsednika Baraka Obamu, lidera Senata Čaka Šumera i bivšu predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi, odmah su pohvalili odluku i pohvalili Bajdenova dostignuća na funkciji.Klintonovi su stali odmah u Haris, dok se Obame formalno čekaju. Do zvanične nominacije na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu ima još dosta vremena I 107 dana izborne kampanje. Biće zanimljivo pratiti izbor potpredsedničkog kandidata. Od izbora potpredsedničkog kandidata videće se budući pravac kampanje I da li će demokrate napasti oštrije tkz. pojas rđe I kolebljive države. U igri za potpredsenike su Gavin Njusom, guverner Kalifornije, Džoš Šapiro, guverner Pensilavnije i Pit Butidžič državni sekretar za transport. Dominiraju političke poruke iz demokratskog tabora da treba učiniti sve da Demokrate pobede a Tramp se zaustavi. Period konsolidacije u velikoj meri će zavisiti od odnosa donator I njihove spremnosti da podrže Haris. Glavni demokratski doantori Raid Hofman i Aleksandar Soroš javno su podržali Kamalu Haris.

Odluka predsednika Bajdena, ma koji razlog bio iza nje, demonstrira demokratski kapacitet američkog lidera u odnosu na njegove globalne takmace za koje je vrlo verovatno da će doživotno vladati.

Srbija postala deo evropskog rešenja – srpski litijum novi izvor rasta Srbije

U petak 19. jula Srbija i Evropska unija potpisale su Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. "Ovaj dan me ispunjava velikom nadom za našu zemlju. Ovo će biti prekretnica i velika promena i kvantni skok u budćnost Srbije", istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao da očekuje šest milijardi evra investicija. Tokom posete Beogradu, nemački kancelar Olaf Šolc je izjavio da će se poštovati najviši standardi zaštite životne sredine dok je evropski komesar Maroš Ševčevič istakao da je Srbija otvorila vrata najvećim stranim direktnim investicijama.
Potpisivanjem Memoranduma o strateškim sirovinama sa EU Srbija postaje deo evropskog rešenja čime jača svoju ekonomsku i geopolitičku poziciju kao dugogodišnji kandidat za članstvo u EU. Koliko litijum treba Evropi toliko su Srbiji potrebne strane direktne investicije. Predsednik Vučić je istakao da će u skladu sa pravilima EU Srbija nastojati da prerađuje 80-85% litijuma čime se sirovina neće iznositi iz zemlje. U najavi je i dolazak nekih od najvećih automobilskih giganata, a za Srbiju su zainteresovane i američke fabrike baterija. Svoju stratešku prednost Srbija koristi na način da ojača svoju geopolitičku poziciju unutar evropskog bloka kome pripada, a razlog za izbor EU kao strateškog partnera jeste i to što što glavni konkurent Kina ne može ponuditi standrade i kvalitet koji može Evropa. Zvaničnici EU ističu da je ovim sporazumom Srbija napravila veliki korak ka članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednik Aleksandar Vučić boravio je na četvrtom po redu sastanku Evropske političke zajednice čime je značajno unapređeno srpsko međunarodno pozicioniranje.

Francuski predsednik Makron najavio je posetu Srbiji u cilju finalizacije dogovora o nabavci nauružanja – borbenih aviona Rafal. Nabavkom zapadne vojne opreme Srbija značajno ojačava svoju odbranu vezivanjem za bezbedne i pouzdane lance snabdevanja, rezervne delove i održavanje. Usled geopolitičkih rizika nije izvesno očekivati nesmetano snabdevanje vojnom opremom i delovima sa Istoka.

Evropska unija i Evropska investiciona banka odobrile su Srbiji 96 miliona evra za modernizaciju elektrodistributivne mreže. Radi se o dodeli bespovratnih 16 miliona evra i 80 miliona evra povoljnih kredita za modernu i pouzdanu elektroenergetsku i transportnu infrastrukturu.

Na sastanku sa evropskim komesarom za spoljnu politiku i bezbednost srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić je istakao da će Srbija sprovesti sve neophodne reforme potrebne za članstvo do 2028. godine.

Evropski parlament reizabrao Ursulu fon der Lajen za predsednicu EU Komisije

Za izbor Ursule fon der Lajen glasalo je 401 poslanika Evropskog parlamenta što je 41 više u odnosu na glasanje 2019. godine. Prioritet nove Evropske komisije ostaće odbrana Ukrajine jer se ta zemlja kandidat za članstvo u EU bori za evropsku slobodu, demokratiju i vrednosti, zbog čega je najbolja investicija u evropsku bezbednost investiranje u ukrajinsku bezbebednost, navodi se u ekspozeu Ursule fon der Lajen pod nazivom “Evropski izbor”. Politički prioritet je pomoć Ukrajini koliko god je potrebno, dok je proširenje Evropske unije geopolitički imperativ. Nova Evropska komisija o proširenju govori kao o geopolitičkom cilju što je veoma važno sa aspekta pridruživanja Srbije.

“Rizici su stvarni, odgovornost ozbiljna. Evropa je sada pred jasnim izborom. Izbor da se ili sami suočimo sa neizvesnim svetom oko nas ili da ujedinimo naša društva oko naših vrednosti. Izbor da budemo zavisni, da dopustimo da nas podele i oslabe ili da budemo smeli u našoj ambicioznosti i suverenosti u našoj akciji, radeći sa našim partnerima širom sveta. Izbor da se ignorišu nova realnost i brzina promena ili da budemo bistrog pogleda na svet oko nas i pretnje posmatramo onakvima kakve zaista jesu. Izbor da preovladaju ekstremisti ili da osiguramo da naše demokratske snage ostanu jake. Moje mišljenje je da se najveći izazovi naše ere – od bezbednosti do klimatskih promena i konkurentnosti – mogu rešiti samo zajedničkim delovanjem. Pretnje po nas su velike da bi im se suprostavili pojedinačno” – istakla je Ursula fon der Lajen u političkom vodiču EU za period 2024-2029 pod nazivom “Evropski izbor”.

Evropski lideri na samitu u Londonu: Evropa jedinstveno stoji uz Ukrajinu

Tokom samite Evropske političke zajednice održanog u Londonu, lideri iz cele Evrope su izrazili punu podršku Ukrajini, ali i zabrinutost oko pravca kojim će ići SAD i da li će ta država ostati pouzdan saveznik u slučaju da na predsedničkim izborima u novembru pobedi republikanac Donald Tramp.

Novoizabrani britanski premijer Kir Starmer bio je domaćin skupa koji je okupio 45 šefova vlada na kome su razmatrane teme migracija, energetske bezbednosti i pretnji iz Rusije. Mesto održavanja Samita Evropske političke zajednice, palata Blenhajm, bila je rodno mesto britanskog premijera iz Drugog svetskog rata Vinstona Čerčila, a Starmer je rekao da se lideri okupljaju „dok se nova oluja nadvija nad evropskim kontinentom“.

„Naš prvi zadatak danas je da potvrdimo čvrstu podršku Ukrajini, da se još jednom ujedinimo iza onih vrednosti koje cenimo i da kažemo da ćemo se zajedno suočiti sa agresijom na ovom kontinentu“, rekao je Starmer i dodao da pretnja od Rusije dopire širom Evrope.

Evropska politička zajednica osnovana je 2022. godine kao forum za zemlje unutar i izvan EU, nakon što je ruska invazija u Ukrajini u punom obimu razbila evropski osećaj bezbednosti. Prethodni samiti održani su u Pragu, Kišinjevu i Granadi.

Huti napali Tel Aviv- Izrael odgovorio uništenjem terorističkih kapaciteta u luci Hadejad

Teroristička organizacija Huta koji de facto vladaju Jemenom izvršila je prošle nedelje udar na stambeni blok u Tel Avivu iranskim dronom. Kao odgovor Izrael je izveo vazdušnu operaciju na udaljenosti od 1800km gađajući terorističke instalacije u luci Hadejad. Direktan odgovor Izrael je usledio nakon više od 200 direktnih napada Huta prema teritoriji Izraela. Svoje aktivnosti Huti pravdaju prinudom u cilju obustavljanja izraelskih ratnih operacija u Gazi, dok suštinski deluju vođeni geopolitičkim interesima Irana. Ova teroristička organizacija poznatija kao Ansar Alah ugrožava svetsku trgovinu kroz Crveno More napadajući civilne brodove za koje tvrde da idu u izraelske luke. Kako bi obezbedili slobodu plovide kroz tesnac Bab el Mandeb Amerika I Velika Britanija su oformile kolaiciju od preko 12 država pod nazivom “Čuver prosperiteta”.

Da li Putin vodi Rusiju u demografsku katastrofu?

Britanski Telegraf u svojoj analizi detaljno osporava tezu da “Moskva uvek može naći još ljudstva”. List navodi da Putin, baš kao nekada Staljin i Hruščov, preuveličava ruske potencijale. Ova teza se zasniva na činjenici da Rusija ima populaciju od 144 miliona dok Ukrajina ima 37 miliona. Autor analize se poziva podatke britanske obaveštajne službe koja je prošle nedelje izdala saopštenje da je za 2 meseca putinova vojska u najboljem slučaju izgubila 70.000 ljudi. Moskva je ispraznila zatvore, i počela da regrutuje po ženskim zatvorima. U tekstu se zaključuje da je Sovjetski savez demografski dominirao nad Afganistanom pa ipak izgubio rat. Od 2000.godine rusija je u dramatičnom demografskom padu a odlazak milion mladih ljudi dodatno će ubrzati ovaj negativan proces. Ostaje da se vidi da li će Putin regrutni potencijal od 14 miliona ljudi zahvatiti iz evropskih delova Rusije ili će oslanjati na istočne federalne jedinice.

Autor: P. J.