Normalizacija odnosa Beograda i Prištine jedna je od tema razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel. Stručnjaci su za“Novo jutro” ocenili da bi Srbija trebalo da insistira na istim kriterijumima pod kojima su u EU primljenje druge zemlje, te da je neprihavtljivo da se zbog prijema odreknemo dela teritorije.
Profesor Univerziteta u Beogradu Dragan Simeunović je ističe da velike sile ne kriju zainteresovanost za situaciju na Balkanu.
- Sreća i nesreća Balkana je u tome što se u njegovu sudbinu uvek upliću velike sile. Nesreća je jer se uvek vode svojim interesima, a sreća jer nekad narodi Blakana spadaju među nacije koje zaista ne znaju da same iznađu rešenje. Držali bi se jedni drugih i ne bi napredovali – naveo je Simeunović.
Kako je dodao, posle posete Sergeja Lavrova imamo snažan interes zapada da participira u dešavanjima na Balkanu, a centar je Srbija.
- Postoji snažan pritisak na Srbiju koji nije fer - primitivna bahatost Prištine i prikrivena arogancija sa Zapada kroz zahtev da reši pitanje Kosova. Pred Srbijom je beli papir i dato je Srbiji da to formuliše rešenje, da pre svega bude zadovoljna Priština, pa zapad..- ukazao je Simeunović.
On je istakao da se od Srbije ne može tražiti činjenje ustupaka za neko obećanje.
- Kako sada stvari stoje - Kosovo dobija sve, a Srbija da će možda 2025. godine biti deo EU. Savetovao bih političarima veliki oprez. Ako se sve da i to za maglovita obećanja. Mora se jasno znati šta Srbija dobija – podvukao je Simeunović i dodao da je sada trenutak da i Srbija postavi svoje zahteve.
Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije kaže da je Kosovo vruć krompir ili čak usijano gvožđe za zapadne partnere, jer ovih 10 godina nije donelo ono što su planirali i pojavili su se novi secesionistički zahtevi.
- Spozorima kosovske nezavisnosti gori pod nogama i žuri im se da skinu to pitanje sa dnevnog rega i uđu u mirne vode i nastave sa nama pregovore o priključivanju EU. Zbog toga, nije najbolji moment da učestvujemo u ovoj forsiranoj završnici koju nam nude, već da to odložimo za nekoliko godina kada će oni imati mnogo veći inters das a nama nađu neku nagodbu – zaključio je Jovanović.
On je istakao da trajna zamrznutost konflikta nije rešenje, već samo privremena, istakavši da je cena ulaska u EU uz odricanje dela teritorije neprihvatljiva.
- EU jeste naš cilj, treba da uđemo ali ne pognuti, već uspravni. Sada možemo ispraviti grešku koja je napravljena posle 5. oktobra i reći da hoćemo da uđemo po istim uslovima kao i duge države - dodao je Jovanović.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić međutim smatra da Srbija ne može da bira trenutak i das u teze sa pravno-obavezujući sporazum već napravljene.
- Osnove su date. Mi u tome aktivno učestvujemo, nije situacija uzmi ili ostavi. Ključno problematično pitanje nije priznanje, već stolica u Ujedinjenim nacijama. Oko toga se trenutno bije bitka. Mnogo je problema o kojima ne pričamo – imovina, međusobna potraživanja, kontrola teritorije, održanje i jačanje srpske zajednice – ukazao je Janjić.
Kako je dodao, razgovor sa Angelom Merkel je dobra prilika za razgovor jer u Nemačkoj predstoji formiranje nove vlade.
- To je momenat kada se razgovara. Nemačka ljubav prema Srbiji nije potvrđena ekonomijom i to pitanje treba pokrenuti - naveo je Janjić.
Nikola Vrzić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Pečat" smatra da je ocena da je Kosovo presedan je samo izgovor za nelegalnu intervenciju i kršenje međunarodnog prava.
- Agenda je odavno utvrđena, to se vidi iz depeša američke koje je Vikiliks objavio. Jasno je utvrđeno da prvo ide sporazum između Srbije i Kosova po modelu dve Nemačke, kako bi Kosovo ušlo u UN, a potom ide i međusobno priznanje. To se vidi i iz strategije EU 2025 - smatra Vrzić.
Nemačka je najmoćnija država EU i njena je pozicija sasvim jasna, a od Srbije se sada očekuje da prihvati prijem Kosova u Ujedinjenim nacijama.
