Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti:
„Šta, dakle, da se radi, a?“ – Pitanje koje je na početku Bardžisove „Paklene pomorandže“ samom sebi postavio mladi Aleks neposredno pre nego što se sa svojim kompanjonima - delikventima otisnuo u još jednu noć ispunjenu iracionalnim „ultra nasiljem“. Slično pitanje se ovih nedelja moglo čuti od aktivista, članova i simpatizera stranaka opozicione desnice, tokom postizbornih zimskih meseci koji prolaze u iščekivanju nove vlasti – republičke i gradske.
„Šta, dakle, da se radi, a?“ – Pitanje koje se postavlja samom sebi i u sebi, baš kao što čini i Bardžisov lik, pitanje kojim se vrlo često promišlja dalji partijski angažman, kada kao na filmu kreće da se razvija dotadašnji opozicioni aktivizam i partijski staž, borba u parlamentu i mimo njega, terenski rad, ulične akcije u vremenu dok su u središtu njihovih politika još uvek bile teme od fundamentalnog značaja za srpstvo, teme poput Kosova i Metohije, srpstva u Crnoj Gori, položaja Republike Srpske, odnosa prema našim stradanjima, itd. Sumnja je počela sa nekim novim temama i nekim novim novim partnerstvima, sve više se govorilo o smeni vlasti, a sve manje o srpstvu, dok je deo opozicije koja baštini potpuno suprotne vrednosti sve češće bivao predstavljan kao legitimni partner.
„Šta, dakle, da se radi, a?“ - Ostaje nam da vidimo ko će se sve još prikloniti probriselskoj opoziciji, političarima koji su otišli u Strazbur gde su vodili aktivnu borbu u cilju narušavanja suvereniteta države Srbije. Pošto se rukovodstvo stranaka opozicione desnice otuđilo od svojih organizacija verujem da će ih članstvo postepeno napuštati – zbog njihove politike koja u fokus stavlja dolazak na vlast i zbog odricanja od izvornih vrednosti. I dok su, pre samo par meseci, šiptarski teroristi ubijali srpske rodoljube u Banjskoj koji su samo želeli da budu ostavljeni na miru, od naroda otuđeno rukovodstvo opozicione desnice je vodilo kampanju protiv države Srbije i razmišljalo o preuzimanju vlasti. Izbori nisu bili ni raspisani a oni su već podelili resore i rukovodeća mesta ne misleći na ono što se dešava u Srbiji i na ono što nas čeka. Međutim, alternativa otuđenoj desnici ipak postoji. Ovih dana se sve više priča o inicijativi za osnivanje Pokreta za narod i državu – formaciji koja će u svom fokusu imati odbranu naših nacionalnih i državnih interesa. U ovom trenutku postoji samo jedan politički interes našeg naroda i naše nacije, a to je odbrana države Srbije, a prava srpskog naroda neće odbraniti oni koji su osvajanje vlasti postavili na prvo mesto. Desnica u koaliciji sa briselskom opozicijom neće biti ništa drugo do bezidejnog fikusa, desnica u Pokret za narod i državu bi bila njen nosilac, snaga na koju bi moglo da se računa u pogledu očuvanja nacionalnih i državnih interesa.
Kada se ovako postave stvari, izbor se čini daleko jednostavnijim. Da li se glavnina strukture opozicione desnice pronalazi među redovima klike koja se svim sredstvima bori protiv države Srbije, petoj i šestoj koloni, koja ide na petokolonaška fakultativna putovanja u Strazbur, pseudo patriota koji za malo ćara odbacuju svoje fundamentalne vrednosti, ili imaju volju i želju da postanetu deo borbe za očuvanje Srbije, to je nešto što ćemo uskoro znati.
Klika koja se za malo sitne dobiti odrekla svojih fundamentalnih vrednosti, se poput malog Aleksa otisnula u noć ispunjenu „ultra nasiljem“, odnosnu u tminu bezidejnosti i borbe protiv države, borbe protiv sebe – protiv svega onoga za šta su se do nedavno zalagali. Mi, za razliku od Bardžisovog anti-junaka, znamo šta nam je činiti, moramo da smognemo snage da okupimo i ujedinimo sve rodoljubive i patriotske snage ne bi li očuvali Srbiju. Na nama je da okupimo sve one koji su spremni da nacionalni interes stave iznad ličnog i partijskog interesa. Sada nam je više nego ikada potreban najširi mogući politički front koji će u svom fokusu imati odbranu naših nacionalnih i državnih interesa.
