Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti:
Teška vremena ne služe samo za stvaranje dobrih ljudi, već i za odvajanje žita od kukolja, jer u takvim vremenima čak i oni duboko uspavani antidržavni elementi isplivavaju na površinu.
Danas je, više nego ikada, jasno da termini poput pete i šeste kolone nisu izlizane fraze, već objektivni nazivi za političke partije, pokrete, medije i javne ličnosti koji se direktno stavljaju u službu interesa inostranih centara moći, odnosno u službu podmetanja klipova pod točkove sopstvene zemlje koje danas poprima razmere brutalne satanizacije i dehumanizacije njenog rukovodstva i institucija. Nekada je takve naš narod, u vreme zločinačkog bombardovanja Srbije, nazivao ,,NATO pešadijom", a danas su to isti ti ljudi ili njihovi ideološki potomci koje sam prozvao ,,Kurtijevim barjaktarima", jer tamo gde ovaj samoprozvani premijer lažne države Kosovo ne može da svojim džihadistima i teroristima da fizički zapreti Srbima, on to čini preko svojih plaćenika, a vrlo verovatno i sledbenika.
Da je specijalni hibridni rat protiv naše zemlje poprimio do sada nezamislive razmere jasno ukazuje podatak da razni levo-liberalni kvazi mediji poput Tabloida i kvazi, odnosno nesistemske istraživačke organizacije poput KRIK-a, pokušavaju da svojim senzacionalističkim i krajnje tendencioznim tekstovima, reciklirajući već godinama ponavljane laži koje su sudovi ove zemlje odavno osporili, ukažu na nepostojeću vezu između vrha političkog i bezbednosnog sistema naše zemlje sa kriminalom. Svako normalan postavio bi kao prvo pitanje sledeće - kako je moguće da pripadnici ili simpatizeri režima od 2000. do 2012. godine, tokom koga je Darko Šarić bio slobodan i uticajan čovek, trujući našu omladinu drogom, danas govore o vezi istog sa visokim državnim funkcionerima koji su tog istog Šarića strpali u zatvor? Da njihovoj zlonamernoj, ali dobro koordinisanoj propagandi nema kraja, svedoči i to da u vezu sa Darkom Šarićem, posedujući samo pseudonime (ako su i oni uopšte tačni) dovode Marka Parezanović kao visokopozicioniranog funkcionera Bezbednosno-informativne agencije.
Da stvar bude gora po istinu, te samozvane istraživače, analitičare i novinare ni najmanje nije zanimalo to što je Parezanović, što se retko viđa u svetu službi, izašao sa blagovremenim i ekskluzivnim saopštenjem u kome je do detalja objasnio model po kome je radila Šarićeva kriminalna grupa, a koje ne bi propustio nijedan pravi i nezavisni novinar.
Satanizacija i dehumanizacija Parezanovića, međutim, nije izuzetak, već pravilo koje je toliko puta do sada primenjivano protiv ministra odbrane Miloša Vučevića i, konačno, protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je petokolonašima i šestokolonašima glavna i konačna meta, jer ga vide kao glavnu prepreku za rušenje Srbije. Uprkos tima i takvima, Srbija nastavlja da ide napred, mašta o skoku u budućnost i vodi politiku koja izvire iz slobodne i demokratske volje njenih građana. Nikakve laži, klevete i izmišljotine ne mogu promeniti činjenicu da je Srbija danas bezbednija od kriminala nego ikada ranije, da njene službe kao kulu od karata ruše one protivničke koje pokušavaju da našu zemlju destabilizuju, da smo vodeća vojna sila u ovom delu Evrope koja je odavno pretekla Hrvatsku, niti mnoge druge.
Oni koji bezočno i brutalno kritikuju i napadaju našu zemlju, odnosno njene institucije i predstavnike istih, očigledno, kada sve to što govore ili pišu, stoje ispred ogledala, jer autoprojekcija je teška bolest koja se ne da lako lečiti, baš kao ni bolest zvana izdaja sopstvene zemlje i naroda.
