Na njoj su učestvovali predstavnici tadašnje vlasti u Srbiji i kosovskih Albanaca, uz prisustvo međunarodnih zvaničnika. Konferenciju je trajala do 23. februara, a inicirala ju je Kontakt grupa, sa Kristoferom Hilom iz Sjedinjenih Američkih Država na čelu, Borisom Majorskim iz Rusije i Volfgangom Petričem iz Evropske unije.

Delegaciju Kosova predvodili su Ibrahim Rugova, Hašim Tači, Edita Tahiri i Fehmi Agani, a srpsku stranu predstavljali su Ratko Marković i Nikola Šainović.

Nakon 17 dana pregovori su neuspešno završeni, zbog čega je Kontakt grupa donela odluku da se nastave 15. marta u Parizu, međutim, i druga runda pregovora završena je bez rezultata posle 4 dana.

Treća runda pregovora održana je 22. marta, a tadašnji specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića da prihvati ponuđeni sporazum o Kosovu, koji je praktično značio prepuštanje Kosova. Nakon toga, dva dana kasnije NATO snage otpočele su bombardovanje Jugoslavije.

Nikola Šainović, nekadašnji premijer Srbije i potpredsednik Vlade Jugoslavije koji je svedok događaja u Rambujeu, prisetio se tog perioda.

- Pre Rambujea, najvažniji događaj je bio to što je Amerika promenila stranu unutar albanske strane. Napustili su Rugovu i njegovu nenasilnu politiku i prešli na OVK. Dokaz za to je sastanak Holbruka sa bradatim pripadnikom OVK u selu Junik. Tada se Amerika opredelila da umesto političkog procesa ka nezavisnosti Kosova, što je bio pravac Rugova, izabere oružani put ka nezavisnosti Kosova, što je bio OVK. Taj put traje i danas - ispričao je on. Kako kaže, u Rambujeu se od Jugoslavije tražilo da pravi sporazum sa NATO i da dozvoli da NATO trupe dođu na teritoriju cele Jugoslavije.

- Tražili su da damo vazdušni prostor, aerodrome, luke, sve živo, a tražili su i pravo da liše slobode koga god žele i izvedu pred odgovarajuće službe. To je klasična okupacija, koja je po tome što su nam nudili trebalo da traje tri godine. A onda je za tri godine trebalo da se reši pitanje Kosova u skladu sa voljom naroda, a to bi značio referendum među Albancima, oni bi glasali za nezavisnost. Trebalo je da mi jednim potpisom to aminujemo. Mi smo to odbili, naravno. To ne bismo ni danas prihvatili - istakao je naš sagovornik, i dodao:

- Ultimatum smo odbili, oni su nas bombardovali. Rat je završen rezolucijom 1244, u kojoj piše sve ono što je bio naš minimum, crvena linija koju smo rekli u Rambujeu. To je značilo razoružavanje OVK, ostanak naših trupa na Kosovu. Zašto je trebao rat ako su nam nakon tri meseca dali ono što bismo mi prihvatili i u Rambujeu? Što nam nisu dali 1244 u Rambujeu? Očigledno je da odgovor leži u tome što su se opredelili za OVK, rat im je bio potreban. Kada su uvideli da vojno ne mogu da postignu cilj, onda su nam dali 1244. Oni su sami pokazali da je Rambuje neprihvatljiv. Sve je to bila američka politika. Da je Rambuje bio dobar i sprovodiv, ne bi ni bilo 1244. Ni danas Rambuje ne bi mogao da bude potpisan jer bi promenio srpsku istoriju.

Šainović ističe da je često slušao priče da se bombardovanje moglo izbeći.

- Nije moglo, jer nije bilo nikakvog razgovora u Rambujeu. Dobili smo papir u kom nije mogla da se promeni ni gramatička greška. Neko vam traži da potpišete okupaciju i davanje Kosova, a druga opcija je - bombardujem te da ti oduzmem Kosovo. To jednostavno nije bilo prihvatljivo - zaključio je on.

Autor: