Cilj Deklaracije o opstanku srpske nacije je očuvanje srpskog jezika i kulture od propadanja, jer imamo šta da štitimo, rekao je danas generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković gostujući na TV PINK.

Selaković je rekao da kada su takve ozbiljne teme u pitanju uvek postoje ljudi koji će reagovati negativno.

On je istakao da ne možete ni jednu temu da pokrenete, niti suštinski možete da se bavite nekim ozbiljnim pitanjem, a da to ne izazove različite reakcije, ili lavinu komentara, a to samo pokazuje koliko to nekome može da smeta, ali nekome može i da godi, a godi srpskoj državi i srpskom narodu.

- Suština je u tome da se i ovom temom kao i drugim temama i važnim pitanjima vlasti Republike Srbije, a na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića bave na jedan ozbiljan, suštinski i konstruktivan način – rekao je Selaković.

On je rekao da je prethodnih nekoliko godina, od 2014. vođena politika koja je bila politika kontinuiteta, ali mnogo intenzivnija, više posvećena pravima nacionalnih manjina u Srbiji, u oblasti obrazovanja, informisanja, javnih delatnosti...

Selaković je naglasio da je Srbija pokazala primer svima u regionu kako treba postupati sa nacinalnim manjinama, dodajući da su čak su i naši susedi iz Mađarske govorili da je Srbija  najsvetliji primer u regionu.

On je istakao da sada Srbija podvlači crtu ispod 20. veka, koji nam je doneo mnogo pobeda, ali mnogo više stradanja, a posle koga treba da se preispitamo gde smo i šta smo u Evropi, na Balkanu i šta je to naša budućnost, objašnjavajući da srpski jezik i srpsko pismo nestaju iz dana u dan.

- Nažalost postalo nam je prirodno da kada se neko od naših iseli, posle dve generacije njegova deca gube veze sa maticom i ne govore srpski jezik, a to nije nomralno i nije dobro. Pitanje je šta je država učinila li šta je država spremna da učini da se to tako ne dešava – rekao je Selaković.

Ako posmatramo prostore u našem okruženju gde naš narod vekovima živi, oni su danas na početku 21. veka ugroženi kada su u pitanju osnovna ljudska prava, kao što su pravo na maternji jezik, obazovanje, maternji jezik,informisanje a to su prava koja su zagarantovana najvišim evropskim aktima o ljudskim i građanskim pravima i slobodama, rekao je Selaković.

- Ja hoću da pričamo o evropskim standardima, Srbja vodi politiku da se priključi EU. Srbija kao matična država srpskog naroda traži za pripadnike svog naroda u okruženju, naročito u državama članicama EU, evropske standarde -rekao je.

Da li srpska deca u Hrvatskoj mogu da uče u školama srpski jezik, ili na srpskom jeziku, zapitao se Selaković i objasnio da hrvatska deca u Srbiji to mogu, jer im je država to obezbedila, i da to i drtuge države treba da omoguće srpskom narodu kao manjini.

Selaković je rekao da su neki poslanici pokrajinske skupštine, inicijativu predsednika o donošenju deklaracije i njegove (Selakovićeve) ispade o tome,  kačili statuse kao što su „ko o čemu nacoš o naciji“, objašnjavajući da to "samo pokazuje njihovo ne znanje, njihov nivo nepoštovanja prema pripadnicima našeg naroda i da oni ne razumeju osnovni vid i sistem evropskih vrednosti, za koje se mi zalažemo".

- Svaki Grk ma gde u svetu živeo, i nebitno da li je četvrta, peta generacija, svaki Grk govori grčki jezik i poznaje grčku kulturu i istoriju, a u čemu je tu razlika? Što mi kao država ne bismo to podržali,  da deca naših iseljenika baštine naš jezik, a da zbog toga ne budemo „nacoši“ – zapitao se Selaković.

Da li mi možemo da pričamo uopšte o srpskoj kulturi,naciji, istoriji i tradiciji, ako ne pričamo o srpskom jeziku, dodao je.

Govoreći o 5. avgustu i pogromu Srba u akciji Oluja, koji se u Hrvatskoj slavi, a u Srbiji tuguje, Selaković je rekao da vidi šta rade naši susedi, kao i da nas to boli i ne prija nam, ali da ipak treba pogledati malo i šta radimo mi.

- Od 2015.godine, na inicijativu Aleksadnra Vučića, koju je prihvatio predsednik RS Milorad Dodik, RS i Srbija su počele zajedno da obeležavaju neke značajne datume iz naše pršlosti.

Poslednje tri godine Srbija i RS zajednički kao dan žalosti obeležavaju pogrom Srba u akciji Oluja.

Selaković je istakao da smo time postigli „da se u Kninu na proslavi Oluje ne pojavi nijedan strani ambasador, da se pojavi najmanje ljudi do tada“.

- Postigli smo da se naša reč o istini, o stradanju Srba u vojnoj akciji Oluja čuje mnogo glasnije u svetu. Naša slobodna, jasna reč koja govori o istini, koja ima za cilj jedino istinu i pravdu i ništa više. I naše je samo da istrajemo utome - rekao je Selaković.

Oni neka oluju slave, civilizovan svet je treću godinu za redom počeo da više sluša šta mi  govorimo i šta mi kažemo, zaključio je Selaković.