Pa vrh!

I ne samo to što su se okupili oni, koji isto misle, da onima, koji isto misle, kažu, da isto misle.

Ni to što je pola prvog dela Vladaoca iskorišćeno da bi se dokazalo da je Vučić ozbiljan ubica, ratni huškač, psihopata, radioaktivni otpad, đubre jedno neviđeno.

Čak ni pokušaji spinovanja, kao kada narator kaže da je Vučić, “samo desetak dana pre genocida u Srebrenici”, sa skupštinske govornice, poručivao kako će za jednog Srbina biti ubijeno sto Muslimana, a onda, nepažnjom režije, puste snimak na kojem lepo piše da je Vučić to pričao desetak dana posle Srebrenice (20. jula, a Srebrenica njen pad i pokolj, desio se 11. jula).

Nije me fasciniralo ni to što nesrećnici, redom, nisu znali da će Tadić da izgubi izbore 2012., pa su svi bili iznenađeni.

Ni usputno pljuvanje onih koji su znali da pohvale SNS, Vučića i SPS i Dačića, pošto su ovi napravili vladu, niti to što je Tadić predstavljen, manje više kao idiot koji je smislio SNS, a onda glupo raspisao izbore, kad im vreme nije.

Ma jok. Najfenomenalniji deo je onaj o – Draganu Đilasu.

Pošto je, baš Dragan Đilas, jedini svetli lik u Vladaocu. I autor ga voli i ceni više nego što je Makijaveli, autor pravog Vladaoca, voleo i cenio Ćezara Bordžiju. 

Čovek pobedio Vučića, dva puta! Pre dvanaest i osam godina! Pa Vučić i dan danas pati, ne može to da prežali, jebeš to što je bio premijer, i predsednik, sranje je sve to, boli ga poraz od Đilasa, i to toliko da je u emisiji čak i zaključeno da nije isključeno da će ipak probati da postane gradonačelnik, kad tad. Ma stvarno? Leba ti? 

Fenomenalno. I valjda treba da nam kaže da bi, Dragan Đilas, sasvim sigurno pobedio i ponovo. Bar na izborima za gradonačelnika, ako ne “i šire”.

Samo da se reši to sa medijima i da Vladaoca puštaju pet puta dnevno RTS, Pink, Prva, a još kada bi Marić doveo Đikija u Ćirilicu, i kada bi ponovo postao vlasnik nekog tabloida, i kada bi Dajrekt medija zabranila bilo koju drugu reklamu, osim njegove...

Jbg, lepo je to napisao Makijaveli za Hironima Sirakužanina: “quod nihil illi deerat ad regnandum praete regnum”, iliti, u slobodnom prevodu: “Nije mu nedostajalo ništa da bude kralj, osim kraljevine”.

Hoće to ponekada.

Da napraviš emisiju u kojoj je on kreten, a ti car, i da onda zamišljaš kako ćeš, baš zbog toga i da budeš car, bez obzira na tu sitnicu koja kaže da carstvo baš i nemaš.

I da pustiš gomilu mrzitelja da ponavljaju jedno te isto, kako bi pokazali da je taj Vučić, ustvari, samo jedna greška, sitnica, nesrećni sticaj okolnosti, i da će sve biti uredu, samo da tebe neko ustoliči.

I tu je negde i glavni problem Vladaoca.

Toliko su se trudili da pokažu kako je Vučić suštinski ništavan, bezvredan, mali, gotovo simboličan, bled, proziran, sitan, da sada uopšte nije jasno, kakvi su oni, kada ih je on, takav, toliko puta, u poslednjih osam godina, razvalio?

Od malog ste izgubili? Od te greške? Njenog stalnog ponavljanja?

Ili vam se desio sindrom Kanjoš Macedonović. Boljiji i višiji pođoše boljijima i višijima, a ja jedva i vas dopadoh.

Reče to Kanjoš i poseče onog nesrećnog Furlana.

Tek da se zna.

Pred sledeći nastavak, u kojem će Dragan Đilas ponovo da zamišlja. Dragan Đilasa. Pobednika.

A Kanjoš će da oštri sablju.