AKTUELNO

Glas onih koji su za Vučića ne vredi ništa i za njega glasaju oni bez ukusa, dok oni sa ukusom garant glasaju za Boška i Borka, ocenjuje Ivan Radovanović, novinar i kolumnista nedeljnika "Ekspres" u autorskom tekstu koji prenosimo u celosti:

Da vam otkrijem malu tajnu: vaš glas, vas koji ste za Vučića, vredi ništa, zero, nula, nada, ničevo, nothing, niente, iliti malomorgen. Qurac na bicikli. Eto koliko.

Niste pismeni dovoljno, škole nemate, zubi vam retkost, čitate Informer, gledate Pink, čačkate nos, prdite, smrdite, a tek što jedete govna, reči nemam.

I nemojte da se pravite da niste znali. Samo sedam odsto vas je završilo visoke škole, a svi ostali – neobrazovani, matori, siromasi, glupi, gubitnici, smeće sa deponije.

I treba vas počistiti, po kratkom postupku, zabraniti vam i glasanje i glasovanje, a kada budemo mislili da treba da mislite, šta da vam kažem, osim kao u onom filmu – tada će Djilas da vam kupi mozak, pa mislite, kako on misli.

Ovo su, ukratko, zaključci istraživanja koje je sproveo Birodi (nadam se da će uskoro da promene ime u “Institut dr Josef Mengele”), ne bi li utvrdio genetsku zavisnost izbora od stoke koja, po pravilu, glasa za Vučića.

A stoka, zna se kakav DNK ima. Pogrešan. Doduše, vrlo sličan ljudskom, ali nije to to. Svinje, majmuni, patuljasta šimpanza po imenu Bonobo – sve to ima gene slične ljudskim, ali, škole nema, pameti nema, para nema, te, shodno Birodiju, sigurno glasa za Vučića. Svinje pogotovo, pošto žive na deponijama, kao klasični gubitnici tranzicije. Jedu splačine, pošto za razliku od ljudi, nemaju čulo ukusa. Pa tako onda, bez ukusa, i glasaju.

Pošto oni sa ukusom, glasaju, garant, za Boška. I za Borka, svi osim Olje Kovačević, njen ukus je ipak istančaniji.

I za Vuka, za kojeg sam prvi put čuo kada mi je neko ispričao onaj sada stari vic: Kaligula u senat uveo konja, a Tadić, u Predsedništvo – ponija.

Dražesna životinja, vodio sam decu u Zoo vrt da ga jašu.

Ali nisam glasao za njega, koliko god da mi je drag, pošto sam svinja, bez ukusa.

Samim tim, po Birodiju, moj glas nema šta da se računa. Šta ja tu, bezukusna svinja, ima da glasam.

Zna se za koga je to.

Vesna Pešić ima da glasa, i njen glas mora da vredi bar onoliko koliko ima godina, da ne ispadne posle da joj je život uzalud prošao.

I Jovo Bakić da glasa, vrlo dugačkim glasom, produženim, umnoženim, a ako treba, to ima i duge cevi da obezbede.

Slaviša Lekić da glasa, duplo, kako je veći deo vremena i video svet oko sebe.

Dragan Đilas, nego šta, i glas da mu vredi par miliona glasova, pa posle neka ih preproda, ili šta već.

Borko da glasa, vredeće to tačno onoliko koliko košulja ima, a ako nema, neka mu Olja kupi, ionako žena brine o njemu, šta će.

Boško da glasa, i njegov glas da košta koliko i svi glasovi žena, pedera, izbeglica, Albanaca, Hrvata, Bošnjaka, i ostalih koje treba pobiti, proterati, nabiti na kolac i qurac, i prebiti, ako sva ostala sredstva omanu.

Segej obavezno da glasa, i u tri pičke materine da to vredi i sto ti majki jebem i popušite mi svi, pa kada se sve to pomnoži, toliko se računa i njegov glas. Plus 20 hiljada kontrolora.

Olja Bećković da glasa, puta tri gosta, puta broj emisija, puta svaka suza puštena nad njenom sudbinom, puta Matija, puta elita, puta svi oni kojima je sve to dosadilo, što već njen glas čini beskonačnim.

I Janko Veselinović, puta svako ko ne zna ko je Janko Veselinović, pa da vide onda šta nisu znali.

I Jasmina Lukač, puta svaki bol u stomaku koji oseti kada sedne da piše, pa još puta sva slova.

Samoobmana odmah da dobije sto glasova po samoobmanjivaču.

I jedan od pet miliona, pet miliona glasova. I, na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, da glasa i Vuk. I da budete nežni prema njemu. Pomazite ga, dajte mu malo šećera, i obucite ga u vijetnamku. Pa kome god da je taj prizor mio, ko god oseti toplotu oko srca, njegov glas ide Vuku. Nego šta. I svi glasovi Orke.

I to mu dođe negde to, pa da polako zaključimo. Sve zajedno, plus, minus i puta, dodaj, oduzmi, saberi i pomnoži, to je nekih stotinak miliona glasova, plus sekunde, te će Institut dr Josef Mengele moći da proglasi pobedu i konačno zauzme REM.

A mi, svinje bez ukusa? Šta ćemo?

Pa ništa, osim da naučimo da su, u svakoj životinjskoj farmi, još od čika Orvela, sve životinje jednake, s tim što su neke, ipak jednakije.

I to se zove – elita.

Eto.

#Ivan Radovanović

#kolumna

'