Specijalni predstavnik državnog sekretara SAD Metju Palmer ocenjuje da je EU odbijanjem da počne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom poslala lošu poruku Srbiji i Kosovu - da dogovor ne mora da znači i evropski put.

Palmer je rekao da su ciljevi SAD i EU, kada je reč o rešavanju pitanja Kosova isti, ali da drugačije poruke šalju pojedine članice EU, a ovakva situacija, zaključuje Palmer, omogućava Rusiji, Kini i drugim akterima da pojačaju svoj uticaj na Balkanu.

Miroslav Stojanović, bivši dopisnik dnevnog lista "Politika" iz Nemačke, kaže za Novo jutro da su turbulencije u Evropi i bile očekivane, ako se uzme u obzir da je francuski predsednik Emanuel Makron i ambiciozno najavio promene.

- Više je uzbuđenja nego iznanađenja. Ljudi zaboravljau da je Makron nagovestio ono u čemu će biti dosledan, a to su njegove ambicije da reformiše EU. To je težak i dugoročan posao – 28 članova, sa 28 interesa. Mrekelova nije prihvatila te ambiciozne zahvate, i to je bio hladan tuš za njega. Ne otvaraju se velike teme među velikim zemljama na sitnim stvarima – kazao je Stojanović.

Kaže da je Merkelova uzdržana što se tiče važnih pitanja u EU, nije sklona velikim rečima, dok drugi, po oceni Stojanovića, mnogi nisu naklonjeni Makronovim ambicijama.

- Mutno je obrazložio zbog čega ne daje saglasnost. Tu su i Danska i Holandija koje su takođe kočničari, a to nama ide u korist – smatra Stojanović.

Kako kaže, Makron je sklon iznenadnim promenama odluka.

- On je krenuo radikalnu restrikuciju. Ne posređuje on samo evropsku kuću – smatra Stojanović.

Sa druge starne, Analitički centar Evropskog parlamenta ocenjuje da je Srbija, "frustrirana sporim napretkom ka članstvu u Evropskoj uniji. Centar takođe ocenjuje da je uprkos određenom napretku kada je u pitanju usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti političkih kriterijuma i vladavine prava, u Srbiji primetan i porast strateškog takmičenja globalnih sila.

Analiza navodi da je "Brisel kritikovao odluku Srbije da potpiše trgovinski sporazum sa Evroazijskom unijom", uz konstataciju da svaki bilateralni trgovinski sporazum s trećim zemljam mora biti raskinut ulaskom Srbije u članstvo EU.

U analizi oni se pitaju koliko je Srbija zapravo naklonjena Rusiji, a koliko zapravo EU.

Zoran Milivojević, diplomata, kaže da je centar pre ove analize trebao da analizira i odnos EU prema Srbiji.

- Srbija je imala poseban tretman na početku. Haški tribunal je bio omča oko vrata. Pre toga i odnosi u zajednici Srbije i Crne Gore su takođe bili diskutabilni. Nakon svega sada je pitanje KiM i njegovo rešenje. Mi smo jedini koji imaju otvoreno poglavlje 35 koje je vezano za državne i nacionalne interese Srbije – smatra Milivojević.

Kako objašnajva, srpska diplomatija je takva da Srbija traži partnere gde god može da ih nađe.

- U situaciji kada ta ambicija i taj prodor prema evro-itegracijama nije išao onim tempom kakvim treba da ide i uslovljen je. Kina nas ne uslovljava nikada, a to važi i za Rusiju. Niko nas ne gura, niti se Srbija ne opredeljuje, već se ponaša logično sa situacijom koja joj je nametnuta. Mi moramo da vidimo gde smo sa tom EU – smatra Milivojević.