Tako će lekari od novembra imati 10 odsto veće plate, a medicinske sestre i tehničari 15 odsto. Nakon tog povećanja, medicinske sestre će imati iste ili veće plate nego što su imali lekari 2009. ili 2010. godine.

- U 2009. i 2010. godini plata medicinskim sestrama na klinici bila je 29.137 dinara, a na intenzivnoj nezi 30.159 dinara, dok će 2019., nakon ovog povećanja, biti preko 50.000 dinara - rekao je nedavno ministar Lončar.

On je podsetio da je to najveće povećanje plate medicinskim sestrama, kao i da je to drugo povećanje ove godine, zbog čega trenutno nema nijednog zahteva za odlazak u inostranstvo.

Lončar je podsetio i da je ovo treći put za manje od tri godine da se povećava plata medicinskim sestrama i medicinskom osoblju, navodeći da je prvo bilo 10, zatim 12 i sada 15 odsto.

Takođe, klinički centri Srbije ubrzano se modernizuju. Tako su grubi radovi na novoj kuli Kliničkog centra Srbije završeni pre roka.

- Ponosan sam na te radnike, rade sa entuzijazmom i elanom za nove uslove rada u Kliničkom centru za zaposlene, ali imaju na umu i da 40 procenata svih obolelih u Srbiji prođe kroz Klinički centar, što je godišnje milion ljudi - rekao je Lončar.

Predstoji rekonstrukcija postojeće kule, da se uradi fasada na obe zgrade, unutrašnji radovi, postavljanje instalacija, opremanje. Završetak radova na zgradi predviđen je za avgust 2021. godine, a Lončar je naglasio da se radi o objektu na preko 130.000 kvadratnih metara.

On je ocenio da će rekonstruisani KC Srbije biti ponos Srbije i drastično promeniti sliku zdravstva.

- Kada bude gotovo, tu će biti preko 1.000 novih postelja, plus operacione sale, intenzivne nege, a tu će se raditi celokupna dijagnostika, najmodernija u Srbiji, a mislim i u regionu - rekao je ministar.

Lončar je naglasio da do 2013. odnosno 2014. godine zdravstveni sistem Srbije nije uopšte bio na evropskoj listi, "jer nije mogao da bude ni poslednji", a da smo sada na toj listi ispred 12 zemalja.

Osim Kliničkog centra Srbije, urađen je i KC Niš, a ove godine počeće da se radi i KC u Novom Sadu. Radiće se i KC u Kragujevcu, a do kraja godine i Infektivna klinika u Beogradu, gde se radi i Tiršova 2.

Među urađenim rekonstrukcijama, ne treba zaboraviti ni bolnicu "Dragiša Mišović", fasadu na klinici u Tiršovoj i Institut za onkologiju, za koji su nabavljeni najsavremeniji aparati kao što su gama i iks nož.

Napredak u srpskom zdravstvu registrovali su i međunarodni faktori. Tako je Nacionalni regulatorni autoritet Republike Srbije, koga čine Ministarstvo zdravlja, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, nedavno dobio potvrdu od strane Svetske zdravstvene organizacije da se može svrstati u 50 najboljih zemalja na svetu.

Uspešno je okončan dugotrajan proces detaljne provere svih parametara, čak 285 indikatora u devet oblasti, kojima pomenute institucije potvrđuju kvalitet, efikasnost i bezbednost lekova u prometu u našoj zemlji. Srbija je tako postala prva zemlja u regionu koja je uspela da ostvari ovakvo postignuće, a globalno stala rame uz rame sa najrazvijenijim državama sveta u pogledu regulative lekova i vakcina u odnosu na 195 članica Ujedinjenih nacija.

Takođe, ministar Lončar sastao se nedavno u sedištu Svetske zdravstvene organizacije u Kopenhagenu sa novoizabranim direktorom ove organizacije za Evropu, dr Hansom Klugeom. Tom prilikom, novi direktor SZO za Evropu ponudio je Srbiji da ima svog predstavnika u bordu direktora ove organizacije.

To će biti prvi put da Srbija i naš zdravstveni sistem dobiju ovako visoko pozicionirano mesto u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.