Ideja o stvaranju ekonomske unije Balkana, došla je 2017. godine od strane predsednika Srbije, nakon govora Aleksandra Vučića u Ujedinjenim nacija, ponovo je postala aktuelna tema.

- 2017. godine smo kao predstavnici svojih ekonomskih zajednica, svih šest zemalja Zapadnog Balkana, prvi put čuli za ideju o Balkanskoj ekonomskoj uniji, bili smo pozitivno iznenađeni i pitali smo se šta mi možemo da uradimo, formirali smo zajedničku privrednu komoru, šest ekonomija Zapadnog Balkana, koja za sada jedina pomaže Vladama i sugeriše kako da najbolje funkcioniše ekonomsko tržište u regionu, rekao je Marko Čadež za O2.

Iz ugla privrede i ekonomije ideja o stvaranju zajedničkog tržišta bez granica je dobro prihvaćena, dok iz ugla politike postoji skepsa prema Balkanskoj ekonomskoj uniji.

Regionalna politička saradnja nije floskula, jer ona omogućava da se obim ekonomske saradnje održi i da se nadogradi. Između zemalja Zapadnog Balkana 70-80% robne razmene se odvija u regionu. Mnogi poređuju ovu zamisao sa Jugoslavijom, ali pogledi nisu važni, važni su podaci. Ekonomska saradnja mora biti u funkciji mirovnog projekta, izjavio je Zijad Bećirović.

Pored trilaterale u Beogradu u kojoj učestvuju Srbija, Turska i Bosna i Hercegovina, Srbija će biti domaćin još jednog samita u Novom Sadu gde će se sastati premijer Albanije, premijer Severne Makedonije i predsednik Srbije.

Dve trilaterale u Srbiji su naznake da postoji mogućnost napretka i da region, polako, ali sigurno ide napred, dodao je Bećirović.

Politička volja je presudna u donošenju odluka u vezi sa eventualnim stvaranje Balkanske ekonomske unije. Neki od zvaničnika zemalja u regionu nisu prihvatili ideju o pravljenju nove unije na prostoru Balkana. Crna Gora je sada jedina država kojoj ideja nije prihvatljiva.

- Naša analiza govori da je najznačanija politička figura u ovom delu Evrope, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, to su potvrdili i međunarodni faktori. Sve aktivnosti u poslednjih nedelja jasno govore da Aleksandar Vučić rebrednira i repozicionira Srbiju na mapi svet, rekao je Bećirović za O2.

Politika proširenja Evropske unije je pod znakom pitanja. Postoje naznake da bi eventualna Balkanska unija pomogla da zemlje Zapadnog Balkana brže postanu punopravne članice EU.

- Jedan po jedan ulazi u klub, ali ulazi iz druge perspektive, ne kao što je ranije bilo sa Rumunijom i Bugarskom ili zemljama istočne Evrope, već sa aspekta vi ste unutra i jedan po jedan postajete punopravni član Evropske unije, dolazi do situacije da smo mi već unutra sa Balkanskom unije, budući da smo otvorili granice, garantujemo slobode, sa jedinstvenim tržištem. Vi ste već deo ekonomske arhitekture Evrope, rekao je predsednik PKS.

Istorijski gledano, postojale su ideje o povezivanju naroda na Balkanu, ali su te ideje većim delom zbog politike propale i ostale samo pokušaj.

Mislim da se poslednjih godina dosta uradilo na ekonomskom povezivanju u regionu. Populizam je pravio šumove, kreira neke korake nazad, ali smo dosta napredovali u saradnji. Sve zemlje Zapadnog Balkana danas izvoze manje nego Slovačka, hoće li tako da ostanemo ili želimo da gradimo nešto veće? Pokazali su političari da postoji volja i htenje da se gradi nešto veće. Na nama, iz ekonomskih zajednica iz država u regionu je da pomognemo i podržimo ovaj projekat, zaključio je Marko Čadež.

Dodavši da će jedino zemlje regiona, ukoliko samostalno ulaze u EU, imati probleme, zato je bitno da imamu jednu zajednicu koja će biti predvorje Evropske unije.

- Iz SAD-a stižu pozitivne poruke, veoma pozitivno je prihvaćena ideja o ovakvom ekonomskom tržištu. Prepoznali su da Balkan radi nešto samostalno i nešto što utiče na standart ljudi, rekao je Marko Čadež.