Odnosi Srbije i Rusije danas su na istorijski najvišem nivou, odlikuju se dinamičnom saradnjom na svim poljima, podrškom i razumevanjem, a Srbija je posebno zahvalna Rusiji na čvrstoj i doslednoj podršci njenom teritorijalnom integritetu i suverenitetu i naporima da se pitanje KiM reši mirnim i diplomatskim sredstvima, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
- Verni velikim idejama i zavetima naših predaka, gradimo novu etapu naših odnosa zasnovanih na strateškom partnerstvu naših država - poručio je Dacicć otvarajući skup "Srpsko-ruski odnosi u epohi krupnih političkih promena (kraj 18 - 20. veka)" u SANU.
Dačić je naveo da Srbija i Rusija imaju viševekovne čvrsto utemeljene i prijateljske odnose, koje su u 20. veku, u dva svetska rata, dodatno učvrstili međusobna podrška i borba na istim stranama, uz ogromne ljudske i materijalne gubitke.
- Prošle godine smo proslavili 180. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa. Istorija naših odnosa ne zaboravlja davno razvijene i duhovno bliske veze, koje su oduvek podrazumevale postojanje spremnosti da jedni drugima pomognemo u vremenima kada je bilo najteže - rekao je Dačić.
Kako je naveo, period od kraja 18. do kraja 20. veka predstavlja izuzetno dinamično istorijsko razdoblje prepuno krupnih političkih, socijalnih, kulturnih i geopolitičkih promena.
To je, podvukao je, ujedno i epoha obnove i razvoja srpske državnosti, a u tom procesu je Rusija, sa podrškom koju je uvek pružala, odigrala veoma značajnu ulogu.
- Naše države i pripadnici srpskog naroda su sa svoje strane, u teškim trenucima za Rusiju, kojih je takođe bilo u datom periodu, dali svoj doprinos i pružali pomoć bratskoj zemlji - rekao je Dačić.
Ssef srpske diplomatije je istakao da je 90-tih godina prošlog veka, veoma teških za srpski narod, protkanih ratovima i sankcijama, ruski narod pružao podršku i solidarisao se sa nama, a od početka ovog veka sa jačanjem ruske države, ta podrška je došla do punog izražaja.
- Povodom NATO agresije protiv SRJ, koja se desila na izmaku 20. veka, Rusija se solidarisala sa srpskim narodom i odlučno osudila taj akt, nazivajući je operacijom protiv suverene države - rekao je Dačić i dodao da je siguran da ne bi bilo NATO agresija da je Rusija tada bila snažnija i da je Vladimir Putin bio na njenom čelu.
Dačić je podsetio da su se Srbi i Rusi u Drugom svetskom ratu borili na istoj strani i da Srbi veliku zahvalnost duguju ruskim vojnicima sa kojima su zajedno oslobađali zemlju.
- Uskoro ćemo obeležiti 75. godišnjicu oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1944. godine, koju ćemo proslaviti zajedno sa našim ruskim prijateljima i saveznicima u borbi protiv fašizma, a posebnu čast nam predstavlja dolazak na proslavu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva - naglasio je Dačić.
Kako je rekao, nakon Drugog svetskog rata, čak i u vreme ideoloških razmimoilaženja, bliskost i podrška dva naroda ostali su neraskidivi.
Dačić je podsetio na solidarnost i bratsku podršku Rusije, na čelu sa Nikolajem Romanovim, početkom 20. veka, koji je stao u odbranu srpskog naroda u jednom od najtežih trenutaka u svojoj istoriji - kada je 1914. godine Austrougarska napala Srbiju i kada je Rusija ušla u rat.
Odlučan zahtev ruskog cara saveznicima da se nakon povlačenja preko Albanije srpska vojska preveze do Grčke je doprineo spašavanju velikog broja iznemoglih i ranjenih srpskih vojnika, dodao je Dačić.
Takođe, ukazao je da je nakon Oktobarske revolucije 1917. godine i građanskog rata, Srbija prihvatila na desetine hiljada ruskih emigranata koji su značajno doprineli razvoju srpske privrede, nauke, kulture i umetnosti.
Posebno mesto, istakao je Dačić, zauzima arhitekta Nikolaj Krasnov čije je jedno od najznačajnijih dela i zgrada u kojoj je danas smešteno srpsko Ministarstvo spoljnih poslova, uz vladiku Antonija Hrapovickog, vizantologa Georgija Ostrogorskog, balerinu Ninu Kirsanovu.
Dačić je takođe ukazao da je Rusija preuzela na sebe značajnu ulogu u opstajanju srpskog naroda i kulture i posle dve velike seobe Srba u 17. i 18. veku.
Podsetio je da se još u vreme cara Petra Velikog, jedan deo Srba naselio u Rusiji, među kojima je bio i Slava Vladislavić Raguzinski, diplomata u službi Petra Velikog. Dačić je naveo i da je seoba Srba u Carsku Rusiju je otvorila vrata za srpske iseljenike među kojima su mnogi ostavili neizbrisiv trag u ruskoj istoriji, a većina njih je učestvovala u Otadžbinskom ratu 1812. godine koji je bio sudbonosan za Rusiju i u Borodinskoj bici, u kojoj su ruske carske snage porazile Napoleonovu vojsku.
Dodao je da je Rusija odigrala veliku ulogu početkom 19. veka u procesu oslobođenja od turske vlasti i obnavljanju srpske države, pomagala u učvršćivanju rezultata Prvog i Drugog srpskog ustanka.
- Vreme izgradnje srpske državnosti tadašnje srpske kneževine poklopilo se sa otvaranjem ruskog konzulata u Srbiji, 1838. godine, koje je predstavljao obnavljanje veza između dva naroda i dve države u punom kapacitetu - rekao je Dačić.
Dodao je da je u vreme Velike istočne krize (1875-1878), Rusija, u skladu sa svojim interesima, podržala oslobodilačke težnje srpskog naroda i vojnički i materijalno pomagala srpski narod tokom oslobodilačkih ratova, a ruski dobrovoljci su svoje živote ugradili u temelje nove srpske slobode, među kojima i čuveni pukovnik Nikolaj Rajevski.
Dačić je naveo i da je u aprilu ove godine boravio u Moskvi, gde je obeleženo 140. godina od otvaranja Poslanstva Kneževine Srbije u Sankt Peterburgu, koje je došlo u jednom od prelomnih trenutaka u istoriji srpske diplomatije, nakon sticanja državne nezavisnosti na Berlinskom kongresu.
