AKTUELNO

Zamenik gradonačelnika Beograda i funkcioner Srpske napredne stranke Goran Vesić u ekskluzivnom intervjuu za Espreso otkriva da li će Beograd zaista dobiti gondolu, kako reaguje na uvrede koje mu upućuju lideri opozicije, kako je upoznao predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šta će biti sa Trgom Republike.

Na svakom koraku su radovi, kranovi, rade se ulice, Trg, to je izazvalo dosta pozitivnih ali i negativnih komentara, kako kod građana tako i na društvenim mrežama, kako to komentarišete?

- Prvo da kažem da sam ponosan što sam deo vlasti u Beogradu kada se u gradu radi. Ne znam da li se sećate vremena pre 2013. kada je grad vodio Đilas i kada se ništa nije radilo. Uradio je, doduše Most na Adi koji je preplatio 5 puta u odnosu na pravu cenu i imali smo tri ili četiri krana u celom gradu. Tada se apsolutno ništa radilo nije. Moram da kažem da mene to što pričaju na društvenim mrežama apsolutno ne interesuje jer to nije većina građana Beograda. To su uglavnom ljudi kojima nikada ništa nije dobro i koji stalno traže izgovor da nešto napadnu. U tom periodu, kada se ništa nije radilo, njima je bilo očigledno lepo. Ja mislim da Beograd treba da se razvija i većina građana Beograda dala je podršku programu SNS za razvoj Beograda. Kada smo izašli na izbore, a na njima smo dobili 45 odsto podrške i glasova svih građana Beograda, mi smo izašli sa našim konkretnim planovima. Rekli smo da ćemo raditi dva tunela, dva mosta, da ćemo početi da gradimo metro, da ćemo uraditi rekonstrukciju Trga Republike i Savskog trga. Da ćemo takođe uraditi fabriku za preradu otpadnih voda, znači sve ono što unazad decenijama nije urađeno, a neko je pre nas to trebao da uradi i nije uradio mi ćemo sada uraditi. Ja sam srećan što mi gradimo. Mi svake godine izdajemo građevinske dozvole za preko milion kvadrata, to je impozantna suma. To je broj kvadrata kojim bi se ponosili mnogo veći gradovi u Evropi od Beograda.

Građevinska industrija je dosta uposlena u Beogradu?

Tačno je i to ste u pravu da građevinska industrija nikada nije bila uposlenija. Vi danas ne možete da nađete radnika jer se svuda radi. Sve što se radi u građevinskoj industriji se multiplicira puta tri u bruto domaćem proizvodu i zato je građevina i pokretač razvoja privrede. Zato Srbija i ima novca i zato Srbija napreduje, između ostalog zato što je pokrenuta građevina. Građevina je pokrenuta najviše u Beogradu, jer se tu najviše radi. Prvih godina 2013. i 2014. godine kada smo došli na vlast u Beogradu, Đilas i ovi kritičari su nas napadali i govorili: „Evo nemaju nijedan veliki infrastrukturni projekat. Ništa ne rade“. Sad im s druge strane smeta što se puno radi?! Meni je drago,, što mene napadaju što se mnogo radi u Beogradu, jer ja zaista mislim da je naša politika da se mnogo radi i da se grad uređuje. Pritom mene napadaju oni što ništa uradili nisu ili kada su radili, radili su pogrešno kako bi ukrali pare. Kao što je to radio Dragan Đilas dok je vodio Beograd i ovi njegovi satrapi, taj Bastać, Nikola Jovanović, Vuk Jeremić i svi ti što su bili u toj istoj vlasti koja je to radila. Zbog svega toga ja sam, ponavljam srećan što se u Beogradu gradi, većina građana Beograda smatra da grad treba da se uređuje i mi ćemo nastaviti da uređujemo grad.

Šta će biti urađeno i kada?

Prvog septembra završićemo Karađorđevu ulicu, pa ćemo uređivati Savski kej. Tada ćemo završiti i Trg Republike, uradićemo Savski trg i kompletnu rekonstrukciju od Ruzveltove do beogradske tvrđave. To znači da će se raditi i ulice 27. marta, Kraljice Marije i Cara Dušana. Sledeće godine ćemo raditi rekonstrukciju Kneza Miloša i Glavne ulice u Zemunu... To su projekti koji će se raditi u Beogradu. Ne zaboravite da smo uredili preko 350 fasada, a u ovom trenutku se radi skoro 70 fasada u Zemunu. Samo mi recite što ovi koji nas kritikuju neurediše bar jednu fasadu? Hoću da kažem da sam siguran da je posao koji se radi u Beogradu dobar i apsolutno me ne zanima kritika koja dolazi od ljudi koji nisu radili ništa.

Jedan od projekata koji se radi je i "Beograd na vodi“?

Setite se samo šta su Đilas, Bastać, Jeremić i ostali govorili kada je u pitanju Beograd na vodi? Uzmite izjave svih tih nesrećnika, pa ćete videti da su govorili kako je to maketa, da to nepostoji, da će te zgrade da potonu. Sećate se da su vodili kampanju kada se pojavila podzemna voda, a kao nje nema pored vode? Ima je svuda u svetu, naravno. To su ljudi koji nikad ništa u životu nisu radili pa ne znaju. Pa kad su nikle zgrade pričaju kako se nisu uselili svi stanovi i ako su sve rasprodate... Niko ništa ne radi od njih već samo žele da opovrgnu nekakav projekat. Evo sad, naprimer usvojili smo urbanistički plan za tunel Sava – Dunav koji će da povezuje Karađorđevu sa delom tamo skoro do Pančevačkog mosta i izađe Đilas i mrtav ladan lupi i kaže: „To rade zbog Beograda na vodi“. Inače postoji mesto kod Ekonomskog fakulteta gde se vidi da je još Tito 50-tih godina počeo da kopa taj tunel. Tad nije bilo govora o Beogradu na vodi. To ne možete da objasnite čoveku koji ništa ne zna. On zna samo kako da ukrade pare. Ja ne znam šta drugo čovek zna? Jednostavno šta god da smo počeli da radimo imali smo jednu organizovanu kampanju osporavanja toga. To se stalno dešava i to je ista matrica, isti ljudi. Njihov problem, koji nama ne mogu da oproste je to što Aleksandar Vučić i Goran Vesić nešto grade u Beogradu, a oni nisu uradili ništa. Jer sve što mi uradimo je merilo njihove nesposobnosti i Đilasa i Jeremića i svih koji su oko njih. Dragan Đilas sad napada Beograd na vodi, a čovek je 2013. godine kada je bio na sastanku kod Vučića hvalio taj projekat i rekao da je to razvojini projekat za grad Beograd. Imate snimak na Youtube, to nije tajna. 2011. godine u Kanu je promovisao svoj projekat: „Grad na vodi“, ali nije mu palo na pamet da ga sprovede. Tamo ima preko 100 hektara gde je bilo otpada, zmija, pacova... mi smo to očistili, a oni kažu pa vi dajete najbolju zemlju. Što je vi niste očistili ako je najbolja? To su sve isfrustrirani ljudi.

Šta je s Trgom republike?

Kada mi kažu što sređujete Trg Republike, ja im kažem: „Zato što ga vi niste sredili“. Imali su vremena da su hteli. Kaže Đilas: „Vi ga sređujete 420 dana“. Imao si prilike, bio si gradonačelnik Beograda da ga središ i za 5 dana i za 100 dana i za 5.000 dana, pa što ga nisi sredio? Zato što nije mogao da uzme pare na Trgu Republike. Mi suviše robujemo društvenim mrežama i mislimo da je to javno mnjenje, to nije nikakvo javno mnjenje to je jedan mali broj ljudi i većina ljudi je zadovoljna kako se grad uređuje. Nema nikoga ko će vam reći da Beograd danas ne izgleda bolje nego pre 5 godina i kao što će za 5. godina Beograd izgledati bolje nego što izgleda danas. To je suština svake politike. To znači da radite dobro svoj posao.

Često ste na meti napada od lidera opozicije, nazivaju vas gospođom, večitim zamenikom gradonačelnika, kako to komentarišete?

Oni mogu da pričaju šta hoće, slušam ja to, nije to jedino. Ima tu još gorih reči koje upotrebljavaju pre svih onaj fašista Boško Obradović. Ja to sve znam, ali mene to ne interesuje. To je odraz njihove frustracije i nesposobnosti. Zato što ja znam da će jednog dana kada se moja politička karijera završi ljudi znati da sam ja nešto uradio. Iza mene će ostati ulice, mostovi, uređene fasade, a iza njih neće ostati ništa. Jednog dana ih niko neće pamtiti. To da li oni leče svoje frustracije i da neki tamo nesrećnik iz Šapca leči svoje frustracije što me naziva gospođom? Ok... Možda on čovek svoje lične frustracije leči na taj način. Možda on želi to da bude. Ili da li taj nesrećnik i fašista Boško Obradović, koji misli da može da radi po Beogradu šta hoće me vređa na tim mitinzima. Može, slobodno. Mene to ne dotiče. Iza mene će ostati dela, a iza njih samo vređanje. I opet kažem to se sve svodi na jednu stvar, a to je: „Zašto Aleksandar Vučić i Goran Vesić mogu sve to da rade, a mi ne?“

Kritike stižu i zbog Beogradske tvrđave?

Kada pričamo o Beogradskoj tvrđavi, nas za nju kritikuje Dragan Đilas? On od 2008. do 2013. jedan jedini dinar nije uložio u nju. Pre 2008. godine se ulagalo, ali posle nije. Čak je smanjio plate u Beogradskoj tvrđavi i ljudi nas tužili i dobili su nas na sudu. Mi smo za tri godine uradili: Prvo, malo stepenište Jelisavete Načić. Drugo, urađen je plato oko pobednika, zatim obnovljeno je Ali Pašino turbe. Četvrto, dobili smo česmu Mehmed paše Sokolovića, pa smo osvetlili tvrđavu. Zatim smo restauirali Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Trenutno se obnavlja veliko stepenište Jelisavete Načić. Sledeće godine počinjemo s obnovom Cvijete Zuzorić, ove godine biće restauracija pobednika... Znači urađeno je više nego decenijama unazad. Oni to ne mogu da prihvate, jer gde će taj Vučić i Vesić da rade to, jer su oni eto iz SNS, a po merilima Dragana Đilasa mi smo prostaci, a on je inače mnogo pametan pa zna kako da krade, a on to nije uspeo da uradi? To je sve dokaz njihove frustracije. Evo danas sam pročitao izjavu onog Jovanovića koji je zajedno sa Jeremićem primao onoga kriminalca Patrika Hoa, koji je u SAD osuđen za kriminal. On kaže: „Znate, nismo mi protiv rekonstrukcije Trga Republike. Već smo protiv zaustavljanja trolejbuskog saobraćaja“.

Kažu da su protiv toga da Trg bude pešačka zona?

Nikada nije bio Trg ceo kao šetalište. Trgom će i ići saobraćaj i hiljadu puta sam rekao da će saobraćaj biti pušten 1. septembra, ali ne možete nekome ko je glup, kada moram to tako da kažem, da objasnite šta se dešava. Oni da imaju mozga pročitali bi planove, konkurs, javnu nabavku... Dakle, neće ceo Trge biti pešačka zona i to govori samo koliko oni ništa ne znaju.

Opozicija traži referendum po tom pitanju?

Referendum, to što je smislio taj nesrećnik Marko Bastać, koji je inače crnogorski kriminalac? Moram da kažem jednu stvar, u ovoj zemlji žive ljudi različitih nacionalnosti i Crnogorci takođe doprinose razvoju Srbije, ali ono što je Marko Bastać uradio i kako on svoju crnogorsku politiku vodi na Starom gradu, ja nisam siguran da bi to mogao na Cetinju tako neko da vodi srpsku politiku. Ali, to nije važno. Taj referendum po zakonu i statutu je ne zakonit. I to će biti njegova predstava i od toga nema ništa. On je odustao od toga i sa sedniceskupštine jer su mu dve stranke koje su sa njim u koaliciji rekli da neće glasati za ne zakonite stvari. Čovek je zakazao sednicu Skupštine opštine, stavio to na dnevni red, a onda na samoj sednici povukao taj predlog jer je shvatio da neće imati većinu. Gospodin Bastać je trebalo da raspisuje referendum, ne ono dok je radio kao potrčko u Velikom bratu Dragana Đilasa. Da, tamo je radio u onom prvom rijalitiju gde su promovisali starlete. Znači, starlete i rialitije u Srbiju doneo je Đilas, a Bastać mu je bio potrčko. Znači ne tad, nego je referendum trebao da raspiše kada je bio funkcioner stranke koju je Dragan Đilas vodio kao gradonačelnik i da pitaju narod da li želi da se rekonstruiše Bulevar kralja Aleksandra? Da li građani žele da se poseku onolika stabla platana u bulevaru? Đilas je trebao da pita građane da li žele da se potroši preko 500 miliona na Most na Adi? Trebao je referendum da se raspiše sa pitanjem da li žele da se ugrade propali podzemni kontejneri koji su istrulili i na koje je potrošeno preko 10 miliona evra? Itd... To je sve dokaz frustracije i da ne mogu da prihvate da neko rade. Svuda u svetu se leto koristi za sređivanje grada, a samo u Srbiji imate ludaka, koji je predsednik Opštine Stari grad koji sa svojih 5 članova, a tu je onaj Branko Miljuš i još nekoliko njih koji su plaćeni od Opštine Stari grad prete radnicima, unose im se u lice... Da li je to normalno? Njihova politika je jedino destrukcija i razgradnja, a sve zbog frustracije uspešnom politikom SNS. Oni misle da je Beograd njihova prćija i da niko nema pravo da dobije glasove umesto njih i sad se pojavio neki Vučić kome narod veruje i za koga glasa i sad je tu problem.

Kada smo kod Dragana Đilasa jednom ste izjavili da Đinđić nije hteo da sedi s njim za stolom, šta se zaista dogodilo tada?

U Pragu je to bilo, nije hteo da sedi s njim za istim stolom i podneo je krivičnu prijavu protiv njega. Đinđić je bio u Pragu, tada je jedan naš srpski novinar, da mu ne pominjem ime, koji je radio u Slobodnoj Evropi i koga je Đinđić dobro znao predložio da se organizuje večera, bilo je tu još nekoliko ministara, neki od njih su još uvek aktuelni u politici. Tada je taj novinar pitao Đinđića da li bi imao nešto protiv da im se tu pridruži jedan čovek koji tu radi u Češkoj, uspešan je itad. Đinđić je rekao: „Ko?“ On mu je odgovorio: „Dragan Đilas“, na šta mu je Zoran rekao: „Vidi, ne pada mi na pamet da sedim s njim za istim stolom“. To se tako i završilo, a nedugo zatim je Đinđić podneo krivičnu prijavu protiv Dragana Đilasa zato što je išao u neke firme i predstavljao se da dolazi u ime Zorana Đinđića i uzimao neke ugovore o zastupanju. Toliko o tome koliko je on bio uspešan biznismen. Jer on priča kako je pre politike zaradio milione. On je jurio ugovore od par hiljada maraka u to vreme i pozivao se na Đinđića. On je uspešan postao kada je došao na vlast. Uzmite njegove firme od 2000. do 2017. godine i videćete da od 2000. do 2004. nemate nijedan posto od ukupnog prihoda koji je ostvario u 2017. godini. On je 500 miliona evra obrnuo u svojim kompanijama dok je bio na vlasti. Da ne pričam o tome da je bio suvlasnik dnevne novine. Da li danas možete da zamislite da je Radojčić ili da sam ja suvlasnik neke novine? To šta je on radio i trgovao sa Javnim servisom ili sa Studiom B čiji je osnivač Skupština grada Beograda, a on gradonačelnik je največi primer sukoba interesa. Toliko bogaćenje nije zapamćeno nigde ni u svetu, evo Boris Tadić i ja nikada nismo bili politički istomišljenici čak ni kada smo bili u istoj stranci, ali ja ne mogu da kažem za njega da se obogatio od politike. Nije stigo niko da uzme pare od Đilasa. Ja to pričam sa argumentima, on mene tuži zbog toga, ja dođem na sud i pokažem sve.

Da li se u Srbiji zaista toliko radi?

Od kada je Vučić na vlasti, od kad je bio prvi potpredsednik vlade, premijer, pa sad predsednik države, od 2012. godine stiglo je oko 200 kompanija u Srbiju, od tih dvesta on je lično 100 otvorio, tu radi preko dvesta hiljada ljudi. Evo sad sam bio u Kraljevu, tamo se godinama ništa nije radilo, ako je neki grad prošao loše u tranziciji to je Kraljevo. Sad su otvorene dve fabrike tamo – Leoni koji u narednih godinu dana treba da zaposli skoro 2.500 ljudi i Juro taj koji treba da zaposli preko 2.000 ljudi. Što Dragan Đilas nije otvorio neku fabriku u tom Kraljevu? Ili Boris Tadić? Vučić to radi, koristi svoje veze, moli predsednika Kine, moli Putina, Moli Angelu Merkel da se investira u Srbiju. Pogledajte samo koliko firmi iz Nemačke dolazi u Srbiju. Mislite da oni dolaze što im je palo na pamet? Ne, nego zato što se Vučić bori za to. Taj kad dođe u neko mesto on ljudima da posao, da im budućnost da žive i tu je suština priče. I to radi Vučić, a onda imate tog pametnog Đilasa koji piše pismo MMF-u i kaže: „Što vi hvalite Srbiju?“ Ili kaže ja ću da izbacim Kineze iz RTB Bor, jednu od najvećih svetskih kompanija. Šta on time hoće? Hoće da 200.000 ljudi ostane bez posla? Nije on tim ljudima ponudio posao u svojim kompanijama. Ne, njihova politika je što gore, to bolje.

Jedan od projekata je i gondola, na njega se podiglo drvlje i kamenje, poslednji koji je svoje neslaganje iskazao je i akademik Matija Bećković?

Drago mi je što ste pomenuli Matiju Bećkovića i volim da pričam o gondoli jer ta tema zaslužuje objašnjenje. Matija Bećković i ja ne živimo u istom veku i s njim ne mogu da polemišem. Znate, ja živim u XXI veku, a on u Srednjem. On verovatno ne misli da treba da imamo ni struju, ni gondola, ni telefon, ni automobile, ni avione, ni benzin… On verovatno još uvek misli da Despot Stefan Lazarević vlada Beogradom, verovatno misli da i dalje koristimo luk i strelu, znate to je čovek koji živi u potpuno drugom vremenu. On je kao u onom francuskom filmu Posetioci, e to je Matija Bećković. On je čovek zalutao u vremenu i ja ne znam šta bih drugo rekao za čoveka koji sve što je rekao u životu bilo je pogrešno, kada je u pitanju politika, on je veliki pesnik i ne ulazim u to, ali to što je neko veliki pesnik ne znači da je politički pametan. On je samo jedan od njih koji su se javili kad je u pitanju Gondola. Ajde da krenemo od početka.

Zašto je zaista bitno da Beograd dobije gondolu?

Plan da Beograd ima gondolu nije od juče, on postoji od 1921. godine. Prema tim urbanističkim planovima ta gondola trebala je da ide pravo u tvrđavu. Ova gondola ne ide u tvrđavu, to je jedna od stvari koju ne razumeju ni Bećković ni ostali, al ii kako bi razumeli? Beogradska tvrđava nije isto što i Kalemegdan, to je jedna od najvećih laži koju su izneli. Tvrđava i park Kalemegdan su dve različite stvari i ova gondola ne ide u tvrđavu i to je prva stvar. Druga stvar odluka da se izgradi gondola je doneta u potpunosti sa zakonskim okvirima, u skladu sa svim procedurama i sve stručne institucije Republike Srbije su na to dali saglasnost. Kada je donošen urbanistički plan postojala je javna rasprava, svaki građanin mogao je da podnese primedbu i niko se od njih nije setio da podnese primedbu. Sada čitam u jednoj peticiji i kažu: “Ruši se srednjevekovni bedem”, a to je prostor između malog i velikog stepeništa. E, da vam kažem, taj bedem – srednjevekovni je napravljen 1948. godine toliko o srednjem veku i on nema veze sa tvrđavom. Šipovi koji se pobijaju, da naučim ove neznalice se pobijaju jer je to jedno veliko klizište i da bi se ono saniralo, dva puta je samo šetalište rušeno zbog klizišta, kada ne bi bilo šipova cello brdo bi se sjurilo dole i to svi znaju. Prema tome cela priča oko Gondole je čista politička priča koja nažalost ima za posledicu da se pokaže nešto veoma opasno, jer ti ljudi koji vode kampanju protiv gondola su ljudi koji mrze i Vučića i Srbiju. To su oni koji misle da Kosovo treba da bude nezavisno. Cela priča je dakle da se pokaže kako Srbija nije u stanju da čuva svoju kulturnu baštinu u Beogradu, a kad nije to u stanju u Beogradu, onda tek nije u stanju da je čuva na KiM.

Da li će ona onda biti izgrađena uprkos svemu?

Gondola će biti izgrađena, ona nema veze sa tvrđavom i ona je važna, pre svega kao prevozno sredstvo od Novog Beograda sa ovim delom grada in a karaju kao turistička atrakcija. Mi svake godine imamo za 10 odsto porast turista i ako želimo da nastavimo sa tim mi moramo da im ponudimo što vise atrakcija. Izvinite, a što imamo London aj u Londonu? Mislite li da on ne zaklanja zgrade? Zaklanja ih, ali su stavili zato što je to turistička atrakcija. Jedna od primedbi je bila da se narušava vizura Beogradske tvrđave, a kada je napravljen Pobednik 1928 da li je narušena vizura? Jeste. Kada je napravljena Cvijeta Zuzorić, da li je onda narušena vizura? Jeste. Znači li to da nije trebalo da se napravi ni Cvijeta Zuzorić samo da bi Matija Bećković bio zadovoljan i da živi u svom srednjem veku.

Šta će još biti urađeno?

Pre neki dan sam bio da vidim šetalište„Lazaro Kardenasa“ pored Blokova. Znate na šta ono liči? Zamolio me predsednik Vučić, on je tamo odrastao i sad ćemo da sredimo to. On će obezbediti sredstva za sređivanje tog šetališta. To je jedno divno šetalište. Tamo niko ništa nije uložio 40 godina i verujte sada kada krenemo to da sređujemo sada će se dići ti razni i reći, ali drvo nije bilo tamo, treba da bude ovde, a što je klupica ovde?

Biće da se to sređuje zato što je predsednik Vučić tu šetao?

Ne, već zato što je odgovoran prema Beogradu, zato što voli svoj grad i zato što je rekao: “Ja želim da se ovo sredi”. Kao što je rekao da želi da se uradi gondola in eke druge stvari… Znate njemu nije teško da kao predsednik sedne u kola i da prođe Beogradom i da me zove kada vidi rupu negde. Boris Tadić mogao je da se saplete samo o kafanski sto, pošto je do 4 ujutru bio u kafani.

Koliko često Vas pozove Aleksandar Vučić zbog rupe na putu?

Zavisi da li ima problema, a kada ima problema vrlo često me zove. Šalim se naravno. Želim da kažem da je važno da je uključen u sve. Prvo, mi svi sprovodimo njegovu politiku i na kraju krajeva građani glasaju za njega. On je taj koji je dobio nadpolovičnu većinu glasova u Srbiji. Važno je da imamo takvog predsednika koji je posvećen svom poslu i koji vas pozove i u ponoć i u 4 ujutru kada vidi neki problem ili čuje za njega. To znači da mu je važno i da mu je stalo. Ja kažem, Vučić u 10 noću, 11 noću zove kada vidi neku rupu na ulici, kada se prošeta ili ide kolima. Ponavljam druge predsednike niste imali priliku da vidite tako. Tadića su zvali Boris tačno u podne, jer pre 12 nema šanse d dođe na posao jer je u kafani do 4 ujutru i nije moguće da radi od 7 ujutru. Tako je bilo. Zato što danas imamo predsednika koji je posvećen je Srbiji bolje. Ne kažem da mi ne pravimo greške, ali ko radi taj i greši. Ali radimo za razliku od onih koji ništa radili nisu, ali su prvi kada treba da kritikuju.

Kako je došlo do saradnje Vučić-Vesić?

Vučić i Vesić se znaju od 1990 godine. Ja sam otišao u vojsku 1988. godine, sledeće godine sam upisao Pravni fakultet i tamo sam upoznao Aleksandra Vučića. Tad smo se družili, posle toga komunicirali, on je bio u SRS, ja u DS i tada smo imali komunikaciju. Sarađivali smo i kada je bio ministar i uvek smo imali vrlo pristojan i normalan odnos. Posle toga sam ja izašao iz politike, ja sam 2003. godine napustio politiku, nekoliko puta sam mu pomogao oko njegovih privatnih poslova. Nisam se vraćao u politiku, ali sam se bavio pr-om i onda kada je pobedio na izborima on me je pozvao da dođem u grad. Iskren da budem nisam imao nameru i nisam se nadao da ću se vratiti u politiku, mislio sam da je moja politička prča završena. Za mene ovo jeste bio izazov i zato olako prihvatam sve kritike jer me niko nije tukao po ušima da ovo prihvatim. Meni je velika čast što me je predložio, jer njemu to tada nije bilo lako da uradi u svojoj stranci koja me nije poznavala i prihvatila na taj način. Mislim da sam opravdao njegovo poverenje, trudim se da radim najbolje što mogu i za SNS i za grad Beograd. Moj interes i cilj je da iza mene ostane nešto. Znate život prođe, pre ili kasnije sve prođe, a ljudi vas pamte po onome što ste uradili. Ljudi pamte one koji su nešto gradili i to je bio moj motiv povratka u politiku jer mislim da mogu da doprinesem da se Beograd razvija. I za razliku od mojih kritičara ja radim i mene možete na gradilištu da vidite i u 7 ujutru i u 7 uveče. Možete da me vidite na televiziji ujutru veče i da odgovaram na svako pitanje koliko god bilo prijatno ili ne. Tu se trudim da branim politiku svoje stranke i predsednika Vučića ii grada u čijem vođenju učestvujem. Ja sebe ne štedim. Velika je cast baviti se javnim poslom. Ne smete da donosite glupe odluke. Nadam se da će neko reći, kada ja ne budem tu da je za moje vreme nešto dobro urađeno. Zato se ja ne osvrćem na kritike opozicije, jer zabrinuo bih se da me hvale.

Šta bi Goran Vesić, kao političar danas uradio da je lider opozicije?

Ništa ne bih uradio, jer mislim da je za njih najpametnije da podrže Aleksandra Vučića. To je jedino pametno što mogu da urade. Jer je teško biti protiv Aleksandra Vučića koji radi dobre stvari za ovu zemlju. Ne bih da im dajem besplatne savete jer mislim da oni nemaju nikakvu budućnost tako da ništa ne bih uradio na njihovom mestu. Mislim da Vučić zaslužuje podršku na ovaj ili onaj način i da oni kao opozicione stranke mogu da podrže Vučića bar u nekim pitanjima koji nemaju toliko veze sa politikom. Recimo kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Znate, pitanje Kosova i Metohije je jako ozbiljno pitanje za ovu zemlju i od koga zavisi opstanak države i da je veoma ružno strančariti i političariti na tom pitanju, a oni to upravo rade.

#Goran Vesić

'