Kada ste pod stresom, osećate se izbačenim iz ravnoteže. Vaše misli jure dok zamišljate negativne rezultate. Vaše srce lupa ubrzano, a disanje je ispresecano. Vaši mišići se zatežu. Osećate se kao da ne možete da sedite mirno ili da razmišljate pravilno. Lečite se hranom, alkoholom ili TV-om. Zvuči poznato? Možda želite da se rešite stresa, ali ne znate kako. Ali možete naučiti da prihvatite svoj stres i transformišete način na koji razmišljate o tome kako biste mogli imati koristi iz tog neprijatnog stanja. Ovo su načini kako da zaustavite nezdravu reakciju na stres i postanete više kognitivno i emocionalno otporni.

Kako vaš mozak reaguje na stres?Prvi korak je razumeti vaš mozak i prirodni odgovor tela na stres. Kada to razumete, možete da radite na promeni načina razmišljanja stresa novim alatima, i načinima razmišljanja koje praktikujete svaki dan. Naš mozak poseduje neuroplastičnost, što znači da se menja iskustvom i ponovljenom praksom novih načina razmišljanja.Stresni odgovor počinje kada amigdala, struktura u obliku badema u centru vašeg mozga, oseti pretnju. Mozak tada reaguje pokretanjem kaskade neurotransmitera i hormona - poput adrenalina, norepinefrina i kortizola, koji pripremaju vaše telo za “borbu ili beg”. Ako vaš mozak shvati da se ne može boriti sa stresom, parasimpatička grana vašeg autonomnog nervnog sistema može pokrenuti odgovor “zamrzavanja” u trenutku. Odgovor “borba/let/zamrzavanje” je veoma brz. Vaše telo može reagovati na zmiju na putu, ili na automobil koji vam se približava, čak pre nego što postanete svesni sa čim se suočavate.Odgovor “borba/beg/zamrzavanje” je prilagodljiv, da bi vam pomogao da preživite neposrednu opasnost, ali je problematičan kada se bavite složenijim, međuljudskim ili hroničnim stresorima. Kada vam amigdala “natera” vaš mozak da odreaguje u trenutku, možete reći neke kasnije, poslati ljutito e-mail, vrištati na svog partnera, kolegu ili dete, piti previše, ili se ponašate na druge impulsivne, destruktivne načine. Da biste bili sretni i uspešni u radu, životu ili ljubavi, morate znati kako se vratiti na stazu kada amigdala upravlja vašom reakcijom!

Vraćanje na stazu Da biste se vratili na put, morate koristiti drugi deo mozga, koji se naziva prefrontalni korteks. Prefrontalni korteks, koji se nalazi iza čela, je izvršni centar mozga. Smešten blizu vrha vašeg mozga, on prima informacije o izvoru stresa sporije nego amigdala. Prefrontalni korteks je nešto kao glavni direktor vašeg mozga. Može da pošalje poruku amigdali rekavši da je sve bezbedno, tako da može da isključi mod “borba/let/zamrzavanje”. Takođe može da šalje poruke drugim delovima mozga kako bi usmerio pažljiv i efikasan odgovor na stres. Sledeće strategije mogu namerno zapošljavati vaš prefrontalni korteks da bi preuzeo kontrolu nad vašom stresnom reakcijom, ne dozvoljavajući da vaša amigdala bude zadužena za to.

Ovo su pet načina za preusmeravanje vašeg stresnog odgovora:

Usporite Naučite da usporite i dišete duboko pre nego što odgovorite na stres, tako da prefrontalni korteks ima vremena da se snađe. Ovo može pomoći mnogim različitim vrstama stresa kao kada vas kolega ili partner kritikuje, kada otvorite neplaćeni račun ili kada čekate na rezultat medicinskog testa.

Ostanite svesni Ovo znači da namerno preusmerite svoj um iz automatskih brige i strahovanja prema saosećajnom, prihvatajućem stavu posmatrača. Možda mislite: “Hmm, šta se ovde dešava. Bes nastupa u mojim grudima. Ja sam u iskušenju da kažem nešto. Da li bi to bilo korisno sada?” Svesnost najbolje funkcioniše kada ste naučili veštinu redovnog meditiranja i praktikovanjem smirenog mentalnog stanja kada niste u stresu. Studije mozga pokazuju da ljudi koji imaju više pažnje imaju bolju komunikaciju između amigdale i prefrontalnog korteksa kada reaguju na emocionalni stres.

Pronađitet svoj osećaj kontrole Pojedine studije kod pacova, majmuna i ljudi pokazuju da naši mozak i telo postaju sve više napeti pod pritiskom nekontrolisanih, nepredvidivih događaja, nego usled događaja koje možemo predvideti i kontrolisati. Zato razmislite o kojim aspektima ove situacije možete kontrolisati i koje ne možete, i usredsredite svoje energiju na pokušaj promene stvari na koje možete stvarno uticati, dok radite na pažljivom prihvatanju onih koje ne možete.

Proširite svoj pogled Kada amigdala izazove anksioznost i negativna osećanja, ovo automatski sužava vašu mentalnu perspektivu u praćenju i izbegavanju pretnje. Kao rezultat toga, ne razmišljate o pozitivnim aspektima vašeg života ili kreativnim načinima rešavanja problema. Da li postoji način da vaš stres vidite kao izazov ili priliku za rast? Ovo vam može pomoći da preusmerite hemikalije i energiju mozga u savladavanje stresne situacije - što u stvari može poboljšati vašu motivaciju i efektivnost.

Pronalaženje pravog načina razmišljanjaUmesto fokusiranja na izbegavanje stresa, fokusirajte se na ono što možete dobiti od situacije i veštine i snage kojima morate ovladati. Kada izbegavate cilj, bićete manje efikasni u rešavanju problema ili pronalaženju resursa za pomoć. Razmislite o aktivnim, pozitivnim načinima za rešavanje stresa i kako biste mogli da naučite i rastete iz vaših teškoća.

Više o načinima prevazilaženja stresa pročitajte više OVDE.

Autor: Pink.rs