Stres se javlja kada se osećate preopterećeno, izazivajući zabrinutost ili mentalnu tenziju zbog izazova. Kako upravljati stresom? To je prirodna reakcija koja nas navodi da se pozabavimo životnim poteškoćama. Svako doživljava stres, a način na koji ga upravljamo značajno utiče na naše blagostanje.
Nedavno istraživanje naglašava da glavni stresori u svakodnevnom životu uključuju finansije, trenutne događaje, zdravlje i odnose, prema NY Postu.
Kako dolazi do povećanog stresa
Kada naša tela primete pretnju ili se osećaju preplavljeno stresom, ona ulaze u režim borbe ili bega, oslobađajući kortizol i adrenalin, smanjujući proizvodnju insulina i sužavajući krvne sudove.
U kratkoročnim krizama, naša tela reaguju na pretnje i oporavljaju se od povišenog nivoa kortizola. Ipak, produženi periodi bez olakšanja čine ove skokove normalnim, sprečavajući naša tela da se potpuno oporave. Ovo može značajno uticati na zdravlje, doprinoseći stanjima kao što su visok krvni pritisak, bolesti srca, dijabetes tipa 2, artritis i gojenje.
Prestali smo da slušamo svoje telo
Dženifer King sa Univerziteta Case Western Reserve istakla je za Time da ignorisanje znakova stresa podstiče naša tela da pojačavaju upozorenja dok ne primetimo. „Problem je što smo rano postali uslovljeni da prestanemo da slušamo svoja tela“, rekla je ona. Mnogima će možda nedostajati važni znaci dugotrajnog, ponavljajućeg ili nepredvidivog stresa.
Ona objašnjava da kontinuirano aktiviranje odgovora na stres pokreće niz telesnih promena. Kada je stres ogroman i nema jasne početne ili zaustavne tačke, on vremenom iscrpljuje telo. Imajući ovo na umu, važno je da budemo svesni promena u našim odnosima, fizičkim senzacijama i mentalnom blagostanju i da budemo otvoreni za povratne informacije od drugih.
Evo četiri znaka da je vašem telu potreban odmor:
1. Imate probleme sa stomakom i loš san
Stres se može manifestovati u problemima sa varenjem kao što su uznemiren stomak, zatvor ili loše varenje, a može uticati na apetit, što dovodi do promene težine. Terapeutkinja iz Indjianapolisa Ešli Filds napominje da stres često izaziva napetost mišića, doprinoseći glavoboljama, bolovima u vilici i nelagodnosti u leđima i ramenima. Stres takođe može uticati na san, izazivajući umor čak i nakon punog sna. Fildsova savetuje da se daje prioritet opuštanju i odmoru kako bi se ovi simptomi efikasno rešili.
2. Problemi u vezama
Osećaj preopterećenosti u vašim vezama može da vas učini razdražljivijim i povučenim. Kingova napominje da povećana mrzovoljnost i želja za izolacijom mogu ukazivati na stres. Ako vam neko blizak pomene promene u vašem raspoloženju, nemojte odbaciti njihovu zabrinutost, jer drugi često primete znake stresa pre nas.
3. Postajete previše emotivni
Ako niste napravili pauzu kada vam je potrebna, možda ćete osetiti povećan sumor i anksioznost. Dr Gerda Majsel naglašava da vaše raspoloženje može biti značajno pogođeno, s ponavljanjem misli i poteškoćama u pamćenju ili pronalaženju reči. Stres takođe može učiniti da izgubite interesovanje za aktivnosti u kojima ste nekada uživali i zanemarite osnovnu brigu o sebi.
4. Vaš imuni sistem slabi
Stres utiče na sve sisteme tela i može da oslabi imuni sistem, zbog čega postoji veća verovatnoća da ćete se razboleti. Stresna stanja smanjuju ćelije koje se bore protiv virusa i podižu nivoe kortizola, što ometa antiinflamatorni odgovor tela. Stalno razboljevanje može biti način na koji vaše telo traži pauzu.
Napravite pauzu kada se osećate preopterećeno
Uradite vakodnevnu samoproveru u trajanju od trideset sekundi da biste procenili osećanja i potrebe, podstičući rutinu praćenja blagostanja i prilagođavanja životnog stila. Nemojte da se osećate pod pritiskom ako treba da napravite dugu pauzu ukoliko vam je potreban odmor. Umesto toga praktikujte kratke trenutke odmore tokom dana — kao što je isključivanje telefona, bojenje antistres bojanki ili povezivanje sa voljenim osobama. Dobro se pokazala i vežba brzog disanja: namerno udahnite i izdišite po tri do pet puta.
Takođe, penjanje uz stepenice ili negovanje biljaka će vam smanjiti stres. Ove kratke pauze pomažu njenom telu da obradi dnevne stresore, pružajući način da se smiri i pripremi za predstojeće zadatke.
Autor: Jovana Nerić
