Podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" govore da je među obolelima 94 odsto nevakcinisanih, nepotpuno vakcinisanih ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Kada je reč o deci tu nema dileme, zna se ko je vakcinisan a ko ne. Dilema se ovih dana javlja kod odraslih koji su primili sve vakcine koje je trebalo da prime, ali nisu sigurni da su zaštićeni i od malih boginja.

Pomoćnik direktora Instituta Batut epidemiolog Darija Kisić Tepavčević podseća da je obavezna vakcina protiv morbila uvedena 1971. godine, kao monovakcina i štitila je samo od malih boginja, deset godina kasnije uvedena je vakcina sa dve komponente - male boginje, zauške, a 1991. MMR vakcina sa tri - male boginje, rubeole, zauške.

- Tada je u naše zakonske okvire uvedena MMR vakcina, koja se daje deci od 12 do 15 meseca, a druga doza pred polazak u školu, ali je zbog sankcija nismo imali kontinuiranu nabavku i nismo imali dovoljne količinje. Tako da praktično od 1996. godine imamo MMR koja se daje u dve doze - pojašnjava Kisić Tepavčević.

Ona napominje da oko 90 odsto svih obolelih nije primilio nijednu dozu vakcine, bez obzira što su rođeni u godinama kada se moglo dobiti makar jedna doza vakcine.

Dodaje da prema novom Pravilniku o vakcinaciji koji je stupio na snagu polovinom decembra o trošku RFZO vakcinu mogu primiti svi do 18 godina života. Do sada je pravilnik predviđao da je taj rok 14 godina.

- Vakcinacija kao mera prevencije nema alternativu. Apelujemo na sve roditelje koji nisu vakcinisali decu da to u najskorijem roku učine, jer na taj način ne štite samo svoju decu već podižu kolektivni imunitet čitave populacije - pojasnila je ona.