Svedoci smo da su u poslednje tri godine Domovi zdravlja bili prebukirani, te pretvoreni u punktove za lečenje obolelih od korone. Ne može se osporiti ni velika požrtvovanost naših stručnjaka koji su bili na prvoj liniji fronta odbrane od ovog virusa, a među njima svakako je i profesor Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti.
Doktor Goran Stevanović otkrio je za Objektiv da pneumonija može da bude problematična za posebnu grupu ljudi, te da jedna trećina njih zahteva lečenje u bolnici, dok se dve trećine uglavnom leči ambulantno.
– Kad se priča o kovidu, uvek se kaže da jedan deo ljudi uvek razvije teške kovid pneumonije, a onda jedan deo njih dobije i bakterijski dodatak koji zahteva antibiotsko lečenje. Taj bakterijski dodatak na respiratornoj i virusnoj infekciji uopšte nije nemoguć i u opštoj populaciji koja ne boravi u bolnicama, najčešći izazivač jeste pneumokok. To je prilično nezgodna bakterija jer može da da različite tipove infekcije. Prve su invazivne bolesti, to su sepsa, meningitis, artritis i ostale lokalizacije, ali i neizvanzivne bolesti, gde na prvom mestu govorimo o pneumokoknoj pneumoniji.
– Nismo svi u podjednakom riziku. Neki će, verovatno, imati decu koja su bila u vrtiću i u nekom trenutku su imala pozitivan pneumokok. Deca mlađa od dve godine, stariji od 65 godina, osobe bez slezine, osobe sa likvorijom su u posebnom riziku. Posebno osobe koje nemaju slezinu, one su u doživotnom riziku od razvoja invazivne bolesti. Naročito je visok rizik od nastanka sepse koja je praćena visokim stepenom smrtnosti.
Na pitanje kako napraviti dijagnozu, Stevanović kaže da je za postavljanje iste i dobijanje terapije najpre potrebna mikrobiološka potvrda, odnosno bris.
– Deluje da je to jednostavno, ali nažalost nije. Klinička slika je često nekarakteristična i potvrda bolesti je moguća isključivo ako dobijete izloat, odnosno miktobiološku potvrdu, što kod pacijenata koji su septični ili imaju neku infekciju, se radi redovno.
