Svi znamo koliko fizička aktivnost blagotvorno utiče na naše opšte zdravlje. Aktivnosti kao što su trčanje, šetanje i brzi hod se naročito preporučuju kako bi očuvali tonus tela i mnogobrojne telesne funkcije. Spor hod i otežano kretanje obično predstavlja prvi znak starenja povezanog sa brojnim medicinskim stanjima kao što su srčane bolesti, osteoartritis, demencija, reumatoidni artritis. Zato se brzina hoda testira i koristi kao pokazatelj u gerijatrijskoj zdravstvenoj zaštiti kako bi se utvrdilo zdravstveno stanje i opšta zdravstvena sposobnost starijih pacijenata.

Novo istraživanje1 sa Univerziteta Duke razmatralo je brzinu hodanja i zdravstveno stanje kod zdravih odraslih osoba starih oko 40 godina i dece, kako bi razumeli kako efekti sporog i brzog hodanja u mlađoj dobi kasnije utiču na mnoge zdravstvene ishode.

1.  Rasmussen LJ Harmann, Caspi A, Ambler A. Association of neurocognitive and physical function with gait speed in midlife. JAMA Network 2019; 2(10): e1913123.doi: 10.1001/jamanetworkopen.2019.13123

Istraživači su predviđali da je spor hod u srednjem dobu samo uvod za napredno biološko starenje i slabo neurokognitivno funkcionisanje. Takođe su sumnjali da brzina hoda i njegovi krajnji efekti na zdravlje mozga i tela ne pokazuju samo efekte u srednjem dobu, već su verovatno povezani sa razvojem mozga u detinjstvu.

Istraživači su u studiji intervjuisali i pregledali dokumenta 938 učesnika srednjih godina (45-godišnjaka), koji su svi bili ocenjivani po rođenju, a zatim ponovo u dobu od 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15 ,18, 21, 26, 32 i 38 godina. Tempo starenja meren je za svaku osobu u dobi od 26, 32, 38 i 45, koristeći mere kao što su indeks telesne mase, obim struka, krvni pritisak, i kardiorespiratornu kondiciju.

Istraživači su koristili tri različita stanja za procenu brzine hodanja, uključujući hodanje normalnim tempom od starta, hodanje normalnim tempom dok učesnici naglas recituju alternativna slova abecede i hodanje što je brže moguće.

U 45. godini ubrzano starenje takođe je ocenjeno prema starosti lica od strane nezavisnog panela koristeći standardizovane fotografije snimljene sa lica svakog učesnika. U ovoj završnoj proceni, standardni procesi neuroviziranja korišćeni su i za procenu strukture mozga. Vechsler-ova skala inteligencije za odrasle koja procenjuje radnu memoriju, perceptivno rezonovanje i verbalno razumevanje, korišćena je zajedno sa drugim standardizovanim testovima za merenje neurokognitivne funkcije učesnika studije (izvršno funkcionisanje, verbalna tečnost i pamćenje). Kao deca, učesnici studije su uzimali standardizovane testove inteligencije, motoričkih sposobnosti i receptivnog jezika i ocenjeni su za emocionalnu i ponašanu regulaciju.

Rezultati ove studije potvrdili su teoriju istraživača da brzina hoda nije samo pokazatelj zdravstvenog stanja kod starijih ljudi, već predviđa i zdravlje i funkcionisanje kod mlađih ljudi. Učesnici studije u srednjim godinama koji su sporo šetali takođe su pokazali znakove ubrzanog starenja i opadanja kognitivnih funkcija.

U stvari, oni koji su hodali sporije starali su pet godina brže starili u dobu od 26 do 45 godina, u odnosu na njihove kolege koji brzo hodaju. Lica “sporih šetača” takođe su ocenjena kao da izgledaju starije. Učesnici sa sporijim hodom imali su manju zapreminu mozga i manju ukupnu površinu mozga u dobi od 45 godina, kao i lošiju radnu memoriju, lošije percepcijsko rezonovanje i lošije verbalno razumevanje, i uglavnom su bili lošiji na svim testovima inteligencije i neurokognitivnog funkcionisanja. Pregled neurokognitivnih ispitivanja obavljen u detinjstvu učesnika pokazao je da je lošije zdravlje mozga u dobi od 3 godine i krajnji pad između detinjstva i odrasle dobi takođe povezan sa sporijim hodom i ubrzanim starenjem u odrasloj dobi.

Stoga, svi na brzi hod! Ali, da biste upražnjavali ovu vrstu aktivnosti i izbegli mogućnost povreda zglobova i ekstremiteta, morate biti odgovarajuće pripremljeni.

Da biste izbegli razne upale, bolove u zglobovima i mišićne grčeve, pravo rešenje za vas je ZGLOBEX® sprej sa magnezijumom.

ZGLOBEX® sprej sa magnezijumom deluje tako što sprečava stvaranje supstanci koje izazivaju zapaljenje. Pruža osećaj hlađenja nakon nanošenja. Može se primenjivati na sve delove tela sa neoštećenom kožom- skočni zglob, koleno, kuk, lakat, ručni zglob, kao i na mišiće.

ZGLOBEX® sprej sa magnezijumom pomaže kod:

• smanjenja bolova i grčeva u mišićima,• smanjenja upalnih procesa i reumatskih bolova,• kod išijasa, lumbaga, bolova u ramenima, kičmi i vratu.• bolnih zglobova.• otklanjanju glavobolje koja je posledica lošeg držanja kičme i vrata i dugo sedenje za računarom• deluje lokalno• idealan za sportske povrede.

Autor: Pink.rs