Psiholozi otkrivaju da između nereda i anksioznosti postoji veoma jaka veza, a mnogi od nas su doneli odluku da ove godine budu uredniji i da im stan ne liči na skladište.

Ludilo zvano “decluttering” došlo je iz Japana i to od Mari Kondo, autorke best selera i voditeljke Netflix šou programa “Tidying Up”. Mnoga humanitarna udruženja istakla su da se iz godine u godinu povećava broj donatora i donacija jer se veliki broj ljudi odlučuje da se otarasi stvari koje su nam višak u kući.

Gomilanje stvari može da utiče na nivo anksioznosti, spavanje i sposobnost da se koncentrišemo. Čini nas i manje produktivnim, izaziva kopiranje i strategije izbegavanja koje nas čini sklonim da grickamo nezdravu hranu dok gledamo TV. Pored toga, utiče na naše emocije i podsvesno ponašanje, uključujući tu i naše veze sa drugima.

Nagomilano posuđe i kutije po stanu mogu da izgledaju bezazleno, ali stručnjaci upozoravaju da gomilanje stvari ima kumulativan efekat na naš mozak. Naš mozak voli red i konstantno podsećanje na nered crpi naše kognitivne izvore, smanjujući našu sposobnost da se skoncentrišemo. Vizuelna distrakcija sa pretrpanog prostora u kome živimo može da utiče na kognitivne funkcije i našu radnu memoriju.

Neurolozi su putem magnetne rezonance mozga otkrili da čišćenje pretrpanog prostora rezultira boljim fokusom i sposobnošću da bolje procesuiramo informacije, kao i da povećava produktivnost.

Hronično gomilanje stvari vodi do stalnog iskušavanja naših instikata za preživljavanjem. To remeti funkcionisanje tela i način na koji se borimo sa virusima i na koji varimo hranu. Povećava rizik od srčanih oboljenja, ali i dijabetesa tipa 2. Utiče negativno na naše veze i mogućnost ekspresije emocija kao i njihovu percepciju.

Hronično gomilanje stvari vodi do stalnog iskušavanja naših instikata za preživljavanjem. To remeti funkcionisanje tela i način na koji se borimo sa virusima i na koji varimo hranu. Povećava rizik od srčanih oboljenja, ali i dijabetesa tipa 2. Utiče negativno na naše veze i mogućnost ekspresije emocija kao i njihovu percepciju.

Boravak u neurednoj sobi povećava vaše šanse čak dva puta da ćete pre pojesti čokoladu nego jabuku, pa su zbog svega toga ljudi koji žive u haosu češće gojazni i imaju šanse za prekomernu težinu čak 77 odsto više nego uredni ljudi.

Kupovina sve više stvari definisana je kao hordašenje i bolest u Americi. Naučnici sa Jejla su pokazali da se odricanje od stvari kod ljudi koji su hordaši manifestuje kao fizički bol jer se aktiviraju iste ćelije u mozgu koje reaguju na udarac po prstu čekićem.

Oni koji misle da imaju problem sa hordašenjem mogu da se obrate za pomoć najbližima kao i stručnim licima, jer dugotrajna izloženost ovom problemu može da ih košta zdravlja pa i života.