Koliko nas sebi svakodnevno ovo govori: "Tako sam glup(a)", "uvek nađem način da zeznem stvar, uvek. “To je razlog zašto nikada ne umem da živim u životu ... ja sam idiot.“ Okrutno deluje koliko sebe možemo ovako da “bičujemo” i samokažnjavamo prekornim rečenicama i mislima koje upućujemo sami sebi.

Mnogi od nas reaguju na uobičajena životna iskustva kao što je pravljenje greške, neuspeh, odbijanje, osećanje krivice, neispunjavanje naših očekivanja, i niz drugih događaja, korišćenjem negativnog samopouzdanja - u suštini, prekorevanjem sebe.

Ipak, uprkos popularnosti ovog procesa, psihološki govoreći, praksa osuđivanja sebe nema nikakve koristi - niti ijednu. To je čista šteta. Ovo narušava naše samopoštovanje, samopouzdanje, naš osećaj snage, delovanja, kreativnosti, kompetentnosti, naše motivacije, odlučnosti, svrhe, i mnogih drugih stvari. Pri tom uzrokuje i duboko psihološko, emocionalno i kognitivno oštećenje naše celokupne ličnosti.

Zašto nastavljamo sa samokritikom?

Opravdanja koja daju kao odgovor mogu zvučati razumno na prvi pogled, ali su, u stvari, i nerazumna i potpuno pogrešna. Ovo su pet najčešćih opravdanja koje koristimo za samoprekor i negativno mišljenje o sebi:

1. “Samo sam iskren prema sebi”.

Zaista bi trebali biti. U stvari, uvek je važno da istražite koje ste greške možda učinili, da budete odgovorni za svoje greške, da preuzmete odgovornost, da shvatite šta je pošlo naopako, da shvatite šta treba da izbegnete ili da uradite drugačije sledeći put. Da budete iskreni na taj način je važno i vredno. Međutim, nazivajući sebe pogrdnim imenima u procesu samopreispitivanja, tretirajući sebe odbojno i kazneno, ne daje nikakvu vrednost niti rezultate. Što je još gore, to značajno umanjuje vašu sposobnost da naučite neophodne lekcije, koje možete i trebate izvući iz takvih iskustava.

2. “Ovo će me sprečiti da imam ogroman ego”.

Ljudi sa izraženim egocentrizmom posmatraju druge kao da su bezvredni. Preterano samokritični ljudi koji sebe nazivaju idiotima, daleko su od toga da imaju veliki ego, to jednostavno nije faktor rizika za njih.

3. “Ovo će me pripremiti za buduće razočarenje ili povredu”.

Ne. Kada vređate sebe, to će vas samo navesti da pravite još više grešaka i da imate više povreda, jer tako podrivate svoje samopouzdanje, ističete svoje nesigurnosti i sabotirate svoju motivaciju i odlučnost.

4. “Ovo je samo tačan osvrt na to ko sam ja kao osoba”.

Šta god da je događaj koji uzrokuje vašu samokritiku, on odražava ono što ste učinili (vaše akcije), a ne ono što jeste (vašu suštinu).

5. “Zaslužujem kritiku”.

Ovo jedan od najčešćih načina na koji pravdate svoju negativnu priču o sebi. Nakon što napravite grešku mislite da zaslužujete svaku kaznu koju vaš um neprestan ponavlja. “Glup(a) si, nesposoban(a) si, uvek sve upropastiš”…

Umesto negativnog samoprekora, ono što "zaslužujete" je isti odgovor koji biste ponudili prijatelju u istoj situaciji. Ako verujete da će prijatelju biti potrebno da ga podsetite da smo svi ljudi, da svi pravimo greške, i najbolje što možemo da uradimo je da učimo od njih. Ako osećate da je prijatelj zaslužio podršku i saosećanje, onda je to upravo ono što i vi zaslužujete. Ovaj pristup se naziva samosaosećanje, i najvažnije ga je uvesti u praksu, naročito kod ljudi koji su samokritični.

Morate biti nežni i saosećajni prema sebi, i pravome sebi ćete se tako i vratiti, a vratiće se vremenom i poljuljano samopouzdanje.

Ako vas interesuje nešto više o ovoj i sličnim temama, možete pročitati više o tome upravo OVDE.