Činjenicu da je neko imao teško detinjstvo ljudi često doživljavaju strašno. Većina psihologa obraća pažnju samo na negativne posledice teških uslova odrastanja poput psiholoških trauma, nedostatka samopouzdanja, kao i druge neprijatne stvari.

Dobre umetničke veštine

Svi znamo priče o ljudima koji su nekada imali teška detinjstva i uspeli da postanu slavni zahvaljujući svojim umetničkim veštinama. Naučnici iz Kalifornije odlučili su da saznaju više o ovoj korelaciji. Oni su ispitali 234 osobe u umetničkim profesijama poput muzičara, plesača, glumaca, dizajnera i pevača o njihovom detinjstvu, a zatim podelili ispitanike u 3 grupe u zavisnosti od toga koliko su njihova detinjstva bila teška. Ispostavilo se da su ljudi iz treće grupe, koji su svoje detinjstvo nazvali vrlo teškim, bili skloniji anksioznosti i sramoti. Ali, u isto vreme, bili su u stanju da se posvete umetnosti u potpunosti, potpuno se unoseći u svoje kreativne procese. Umetnost im je davala snagu da promene svoje živote na bolje.

Bujna mašta može da pomogne ljudima da izmisle stvari koje drugi ljudi ne mogu. Psiholog Ijan Morgan Kron kaže: "Ljudi koji nisu patili su zanimljivi kao žbun." On misli da ništa vredno ne može da se izvuče iz komunikacije sa ljudima koji nikada nisu imali negativno iskustvo.

Korišćenje „brze strategije“

Prema zapažanjima naučnika, ljudi koji su doživeli značajne preokrete u ranoj dobi često žive od „brze strategije“. To znači da biraju neposredne beneficije ili profit koji su odmah dostupni, čak i bez razmišljanja da bi čekanje neko vreme imalo još više koristi. Postoji popularan eksperiment koji to dokazuje i zove se "Standforski eksperiment sa slatkišem". U ovom eksperimentu, jedan slatkiš je postavljen ispred deteta. Rečeno im je da ako čekaju 15 minuta i da ne pojedu ga, dobiće još jedan, a ako ga pojedu sada, neće dobiti ništa.

Normalno dete koje odrasta u stabilnom i prijatnom okruženju spremno je čekalo jer to vidi kao mudru odluku. Ali sa stanovišta deteta koje raste u nepredvidivim uslovima, bolje je odmah pojesti slatkiš sve dok se odrasli nisu predomislili, ili dok ga neko drugi ne uzme, ili se dogodi neka druga nepredvidiva neprijatnost. I oni su često u pravu. "Brza strategija" često podstiče tinejdžere da započnu svoj seksualni život rano, oni obično postaju roditelji ranije i njihova budućnost nosi više stresa od budućnosti dece koja dolaze iz srećnih i bogatih porodica. I vrlo često je "brza strategija" koja im pomaže da se ne zbune i povuku nazad u teškoće.

Visoka prilagodljivost

Kada dete odraste u nepovoljnim uslovima, njihova psiha se brzo prilagođava stresu. Kao rezultat toga, oni stiču veštine zahvaljujući kojima lako mogu da se prilagode promenama i pronađu izlaz iz svake situacije. Profesor psihologije Brus Elis je istakao prisustvo kognitivne fleksibilnosti - sposobnost razlikovanja važnih stvari od nevažnih, kao i sposobnost da se koncentriše samo na važne stvari.

Žan Mari Bjanki, kolega dr Elisa, smatra da ljudi koji su odrasli u nepredvidivim uslovima imaju dobro razvijeno asocijativno razmišljanje - lako mogu da uvide vezu između različitih objekata i događaja i uvek razmatraju različite pravce događaja.

Evo primera: 2 igrača dobila su pogrešne instrukcije za kompjutersku igricu. Prvi koji je odrastao u dobrim uslovima, nastavio je da se ponaša u skladu sa uputstvima i postao je sve više i više zbunjen jer su navikli da misle da su pravila uvek tačna. Drugi, koji je odrastao u nestabilnom okruženju, nije se plašio da preduzme rizik i pokušao je da pronađe nova rešenja. Oni su svesni da se pravila mogu menjati u zavisnosti od situacije.

Sposobnost da trenutno prepoznaju pretnju

Norepinefrin je hormon koji nam pomaže da identifikujemo opasnost. Nastaje kada naiđemo na nešto neočekivano ili zastrašujuće. Prema istraživanju kliničkog psihologa i neurobiologa Ijana Robertsona, norepinefrin pozitivno utiče na mozak u umerenim dozama - poboljšava pamćenje i sposobnost učenja. Ljudi koji su imali teško detinjstvo mogu da prepoznaju opasnost brže od drugih i odmah da počnu da pronalaze načine da to izbegnu.

Stoga, srednji (ali ne i visok) nivo stresa može biti koristan za organizam. Štaviše, tinejdžerke brže sazrevaju zahvaljujući stresu - to je zaključak do kog je došla grupa naučnika sa Stanford univerziteta. Iznenađujuće, ova korelacija nije uočena kod dečaka.

Dobro pamćenje i sposobnost empatije

Čirag Mital, naučnik sa Teksaškog univerziteta, došao je do sledećeg zaključka: deca koja su odrasla u teškim sredinama imaju jasnija sećanja. Kod druge dece ovo se brzo menja - korisne i stare informacije se lako zaboravljaju i zamenjuju se novim i korisnim informacijama. Međutim, ovakva deca pamte uglavnom negativne događaje i ljude koji su se prema njima loše ophodili što im pomaže da se u budućnosti zaštite.

Takođe, većina ljudi koji su preživeli teško detinjstvo imaju visoko razvijenu empatiju i mogu da čitaju i razumeju osećanja i emocije drugih. Oni su dobri psiholozi i mogu da shvate šta se dešava unutar druge osobe sa samo jednim pogledom.

Kako da se oslobodite negativnih sećanja iz detinjstva?

Ne možemo da promenimo prošlost, ali možemo da je posmatramo iz drugog ugla. Jedna od opasnosti koja se javlja kod onih koji su imali teško detinjstvo je tendencija da se uvek očekuje nešto loše i da se ne veruju u bolje. Umesto da žalite sami sebi i okrivite traume iz detinjstva za svoje neuspehe, bolje je da pokušate da se fokusirate na nešto pozitivno. A vežba koju je stvorio psihoterapeut Ijan Morgan Kron može mnogo da pomogne.

On je zamolio jednog od pacijenata tokom grupne terapije da ispriča priču o svom životu u roku od 5 minuta kako bi svi shvatili zašto je žrtva. Nakon toga, Kron ga je zamolio da ispriča istu priču kako bi drugi pacijenti shvatili da je on heroj. Pacijent nije verovao u to na početku i rekao: "Da li je to moguće?" Kron je odgovorio: "Naravno!"

Stoga, možete da fokusirate svoj um na svetle strane svog života bez zanemarivanja prethodnih iskustava.