Da li nekada razmišljate o tome kako reagujete kada dobijete kompliment ili pohvalu? Recimo da ste se posebno potrudili da pripremite posebnu večeru za prijatelje ili porodicu. Dok gledate kako svi uživaju u poslasticama koje ste sa velikim trudom pripremili, reči oduševljenja i pohvala zvone u vašim ušima: “Ovo je najbolji sos koji sam ikada probao”, “Piletina je tako ukusna, prste da poližeš”, “Bravo, svaka čast”. Svi vam čestitaju i žele da podele vaše recepte, a vi se uopšte ne osećate prijatno, čak biste i da pobegnete odatle odmah i osamite se. Tek kada prođe neko vreme i vi se setite ovih pohvala, dozvolite sebi da se osećate zadovoljno.

Postoje osobe koje se osećaju nelagodno kada primaju bilo kakvu vrstu pohvala. Oni bi radije da njihovi napori, ma koliko bili fantastični, budu tiho priznati, bez izrečenih pohvala. Ako ih drugi pohvale, oni ćute i reaguju kao da se ništa nije dogodilo. Umesto da proslave i pamte svoje uspehe sa zadovoljstvom, sećanja na to izbrišu skoro odmah. Umesto toga, sve što čega se uvek i redovno sećaju su situacije kada su napravili grešku pred drugim ljudima, kada su im se drugi smejali ili kada su njihovi napori u vezi neke aktivnosti propali.

Socijalno anksiozni poremećaj, takođe poznat kao socijalna fobija, je anksiozni poremećaj koji uključuje neprijatnost u vezi socijalnih interakcija, kao i zabrinutost da će se osoba obrukati ili da će biti negativno procenjena od strane drugih. Ovu nelagodnost, koja se obično doživljava kao strah ili anksioznost, mogu da prate sledeći simptomi: uzbuđenje, ubrzano disanje, tahikardija, mučnina i znojenje. Osobe sa socijalnom fobijom u suštini žele žele socijalne kontakte, i žele da učestvuju u socijalnim aktivnostima, ali njihova anksioznost u tim situacijama može da bude nepodnošljiva.

Prema autorima Brianne Glazier i Linne Alden sa britanskog Univerziteta Kolumbija1 , tendencija da se osoba fokusira na negativne, a ne pozitivne pohvale od strane drugih, karakteriše ljude sa socijalno anksioznim poremećajem. Istraživači su obavili eksperiment gde su osobe sa socijalno anksioznim poremećajem posmatrane kako doživljavaju pohvale od strane drugih ljudi. Ispitivano je i slabljenje njihove memorije tokom vremena, naročito kada se prisećaju pohvala na svoj račun.

Da bi se testirao nedostatak pozitivnih emocija pri pohvalama među osobama sa ovom vrstom anksioznosti, autori su odabrali uzorak od 68 odraslih osoba sa datom dijagnozom, u poređenju sa 71 zdravom osobom, bez ove dijagnoze. Uzorak se sastojao prvenstveno od žena u proseku oko 30 godina. Pre samog eksperimenta, učesnici su obavili procenu svoje anksioznosti putem standardizovanog kliničkog intervjua. Takođe su popunili upitnik za samoprocenu u vezi sa strahom od nastupa u javnosti.

Eksperiment se sastojao od snimanja učesnika kamerom, dok daju improvizovani intervju o bilo kojoj temi koju su odabrali, dok im je rečeno da će biti i ocenjeni za nastup, na osnovu brojnih kriterijuma. Nakon snimljenog intervjua, učesnici su dobili ili pozitivnu ili neutralnu lažnu povratnu informaciju, koje su im istraživači nasumično dodelili.

U ovom kliničkom uzorku rezultati su podržali predviđanja, da osobe sa socijalnom anksioznošću imaju teškoća u pamćenju i reagovanju na pohvale ili komplimente, u poređenju sa zdravim ispitanicima. Učesnici eksperimenta sa socijalnom anksioznošću pokazali su “eroziju” pamćenja kod svojih prisećanja na komplimente, dok zdrave osobe nisu imale problem sa tim. Kao rezultat toga, neuspeh u pamćenju pohvala na svoj račun navodi ljude sa socijalnom anksioznošću da pamte skoro isključivo negativne povratne informacije od drugih, tj. kritike. Autori studije smatraju da se rezultati ove studije slažu sa teorijskim hipotezama reagovanja osoba sa socijalnom anksioznošću na pohvale.

1 Glazier, B. L., & Alden, L. E. (2019). Social anxiety disorder and memory for positive feedback. Journal of Abnormal Psychology. doi: 10.1037/abn0000407.supp (Supplemental)

Rezultati ove studije istakli su konkretne sugestije za pravac psihoterapije za ljude sa socijalnim anksioznim poremećajem. Potiskivanje pamćenja pohvala i lepih događaja treba da bude ključna tačka na kojoj će terapeut i pacijent zajedno raditi.

Simptomi poput uznemirenosti, nesigurnosti, odsustva samopouzdanja, znojenja, straha osobe da se ne obruka u javnosti su samo rezultat ovog stanja. Osoba koja trpi anksioznost na neki način nesvesno stvara te simptome, sprovodi neželjeno stanje putem naučenih strategija. Uvek kada osoba razmišlja o socijalnom kontaktu, ili se nađe u socijalnom kontaktu, uz nesvesno držanje tog istog “recepta”, uvek se dobija isti rezultat.

Terapijom je potrebno osvestiti date nesvesne strategije, i da se, nakon toga, stari obrasci zamene novim, funkcionalnim obrascima. Ovaj proces će dovesti do toga da se osoba oseća prihvaćeno, samopouzdano, da ostvaruje svoje ciljeve kada je u kontaktu sa ljudima, da se opusti i uživa u druženju kao i svi ostali.

Simptomi socijalne anksioznosti mogu kod osoba izazvati niz problema i neprijatnih situacija, naročito u javnosti, kada često imaju utisak da će se onesvestiti ili doživeti srčani udar usled uznemirenosti.

Tensilen®, potpuno prirodan preparat sa aktivnim sastojcima S-adenozil metioninom i kompleksom B vitamina, može pomoći pri navedenom anksioznom stanju.

Pri pojavi prvih simptoma stresa i anksioznosti treba odmah reagovati, jer organizam trpi sve više neprijatnosti kako vreme odmiče, a rezerve serotonina i dopamina- hormona sreće i zadovoljstva, sve više opadaju.

Nivo serotonina, tzv. “hormona sreće” moguće je jednostavno i prirodno povećati redovnom primenom Tensilena®, čiji glavni sastojak, SAM-e, učestvuje u biohemijskim reakcijama stvaranja serotonina u organizmu.

Tensilen® svojim sinergijskim delovanjem SAM-e i kompleksa vitamina B, doprinosi osećaju vedrine, uživanja u životu i emocionalnog blagostanja.

Više o anksioznosti, Tensilenu i sličnim temama možete pročitati više OVDE.

Pink.rs