Koliko puta sami sebi postavimo ovo pitanje - kako izaći iz ustaljenih obrazaca ponašanja, kako biti smeliji, hrabriji, poletniji? Uvek naglašavamo kako se divimo ljudima koji imaju petlju da rizikuju, čvrsto posvećenim svojim ciljevima, onima koji mogu doneti odluku i bez straha krenuti napred. Ali ne treba ih mešati sa onima koji su jednostavno samo impulsivni. Impulsivni ljudi mogu biti skloni riziku i promenama, ali njihova smelost ne dolazi usled njihove odlučnosti, već usled naučene reakcije ponašanja. Često se ponašaju bez ikakvog plana, nemaju emocionalne kočnice, oni rade ono što rade, jer tako jedino i znaju. Nekada to funkcioniše, nekada ne. Njihove emocije, a ne njihov racionalni um i njihove vrednosti, pokreću njihovu akciju.

Većina nas ima tu neku povremenu hrabrost: u nekada možemo da odlučujemo o nekim važnim pitanjima u saradnji sa nekim ljudima, a sa nekima i ne. Ali za neke osobe, razmatranje i donošenje čvrste odluke nije povremeni izazov, već stalna borba: da li treba da se udam, da li treba da prihvatim taj novi posao, da li želim ovo za ručak- sve ove odluke mogu imati istu emocionalnu težinu.

Kao i kod većine psiholoških problema, neodlučnost je rezultat nekoliko bazičnih uverenja. Ovo su najčešći krivci:

Razmišljate suviše unapred

Ovde na scenu stupa anksioznost i odluka da ne smemo praviti greške, a greške su jednake nekoj lažnoj „sigurnosti” da se nakon negativnih događaja ne desi ništa negativno. To je priroda anksioznosti, punjenje glave beskrajnim scenama najgorih slučaja koji se mogu desiti, i pritiska vas da pokušate da kontrolišete budućnost i ishod koji se, u stvari, ne može kontrolisati.

Samokritični ste

Najgori scenariji koje zamišljate postaju još gori kada dodate i samokritičnost. Ne samo da oklevate jer brinete o ishodu i da ćete napraviti grešku, već samokritičnost znači i da te greške dolaze sa cenom, odnosno bolnim osećajem besa koji vam povećava pritisak da to uradite ispravno.
Sve je važno

Anksioznost nije samo „dobra” u zamišljanju bezbroj užasnih ishoda, nego takođe sužava svaki osećaj objektivnog posmatranja ključnih tačaka problema, i čini vam se da je sve podjednako važno. Kada izgubite sposobnost da donosite čak i male odluke, kao na primer da li ćete ići na ručak ili ne, možete se osećati spremni za velike stvari ili odluke.Ne želite da uznemiravate druge

Ovde je reč o blokadama i stvaranju straha. Čak iako znate u šta verujete ili šta želite, suzdržavate se iz straha od reakcija drugih. Ponavljate stalno: „Ja sam sretan samo ako su svi srećni”. Ovakav način razmišljanja izazvaće vam jake promene raspoloženja i stalnu zabrinutost kao opštu karakteristiku.

Ovo su načini pomoću kojih možete da vežbate izlazak iz vaše zone komfora i jačanje vaše hrabrosti i odlučnosti:

Vežbajte slušanje glasa vašeg stomaka (intuicije)

Ako se prepoznate u neprestanom kolebanju i nesigurnosti, jer je vaša glava ispunjena bilo kojom brigom/brigama, morate da izađete iz glave i oslušnete vaš stomak- unutrašnji glas. Šta vam on govori? Hoćete da spoznate i jasno definišete svoje želje: Hoćeš li da se venčamo? Šta kaže vaša intuicija? Prihvati ovaj posao? Takođe. Treba li sada da odem na odmor? Da? Intuicija će vam reći sve, bez greške.

Postavite prioritete

Ako vam sve postane mutno i sve više nejasno, vreme je da se povučete korak natrag i vratite svoj racionalni mozak na uobičajeni rad, kako biste izbegli stres i anksioznost. Idem na ručak sada - nema opasnosti, to je samo ručak. Brak, posao - da, definitivno veće odluke. Brzo odlučujte o manjim ciljevima, ali uzmite sve vreme za sebe i razmislite, i osetite, ali ne postanite opsednuti o većim ciljevima, braku ili poslu.

Preduzmite nešto

Ovo je najvažniji korak – uradite to! Ne samo da se hrabrost ogleda u preduzetim akcijama, već putem akcije možete povećati svoju smelost. Samo napredovanjem dalje uprkos onim uznemirenim, kritičkim glasovima u vašoj glavi, odnosno samo ako izađete izvan vaše zone udobnosti, možete saznati da ono što vaš nervozni um govori da bi se moglo dogoditi, najverovatnije se neće dogoditi. Počnite dečijim koracima, i to je u redu. Zatvorite oči, duboko udahnite, i odlučite da odete na taj specijalni sastanak, recimo, jer, u krajnjoj liniji, ne radi se o sastanku, nego o hrabrosti i odlučnosti. Uz vežbanje ove tehnike vaša hrabrost i samopouzdanje će se povećati, što će vam omogućiti da prihvatate sve veće izazove.

Shvatite da uvek možete da se promenite

Korisno je shvatiti da čak i najveće odluke retko mogu biti nepromenljive- skoro uvek postoji prostor za promenu. Ako je, recimo, vaš prijatelj uznemiren, jer ste u poslednjem trenutku odlučili da preskočite koncert sa njim, možete mu poslati poruku da cenite njegov poziv, izviniti se za odluku što ćete u poslednjem trenutku da ostanete kući, i reći mu da se radujete sledećem zajedničkom susretu.

Isti postupak važi i za odluku za venčanje- zaista možete da se odlučite na to. Ako brak ne uspe, možete raditi na njemu i pokušati da ga popravite zajedno sa partnerom, ili se možete razvesti u krajnjem slučaju. Ako se novi posao ispostavi kao promašena odluka, možete se samokažnjavati, ili jednostavno naučititi korisnu lekciju, i početi da tražite drugi. Nema apsolutno konačnih stvari u životu.

Smelost da preuzmete odlučivanje o vašem sopstvenom životu nikada se konkretno ne vezuje za sadržaj onoga o čemu odlučujete- sastanak, posao ili venčanje; tu se radi o postepenoj izgradnji vaše hrabrosti, tako što ćete u potpunosti verovati svojoj intuiciji i delovanju. I radi se o istupanju iz vaše uobičajene zone udobnosti, prevazilaženju vaše anksioznosti i da vi postanete više…vi.

Započnite sporo, praktikujte male korake u početku, a zatim proširujte.

Da li ste spremni da najzad odaberete sebe?

Više o ovoj i sličnim temama možete pročitati OVDE.