Apelujemo na naše građane koji rade u inostranstvu da se uzdrže od dolaska u Srbiju ako su bolesni, imaju temperaturu, kašlju i kijaju. Možda je bolje da to odlože za letnji period!
Najvažnije je da ne paničimo, država je spremna za borbu sa koronavirusom, imamo dovoljno svega što je neophodno i svima će biti pružena neophodna pomoć. Trebalo bi da budemo ozbiljni i odgovorni i slušamo upustva nadležnih.
Ovo su glavne poruke epidemiologa i bivšeg direktora Instituta za javno zdravlje Niš Branislava Tiodorovića, koji u intervjuu za Kurir govori o virusu kovid-19, kako se boriti protiv njega, kao i koje su grupe najugroženije.
Logično pitanje na početku: da li se plašite ovog koronavirusa?
- Ne. Uopšte se ne plašim. Kada prođete pandemiju svinjskog gripa, očekujete i dočekujete ebolu, koja je neuporediva sa kovidom-19, pa epidemijama morbila, žutice... Naravno, svaki posao nosi neki rizik. Ovaj naš, takođe. Ali straha nema.
Šta smo dosad saznali o virusu koji se prvi put pojavljuje na planeti, a evo ga i u Srbiji?
- Sve informacije ćemo imati kada se bude završila pandemija i kada naučnici do kraja prouče taj virus i kako se on ponašao. Ali mi već sada imamo dovoljno podataka da kažemo da je ovo mutirani oblik virusa iz porodice korona. Ona nam je poznata od 1967. kao uzročnik obične prehlade. Kad pitate veterinare o koronavirusima, reći će vam da to imaju i psi. S druge strane, ovaj virus nije takav. Promenio se. Mutirao. Prenosi se vazdušno - kapljičnim putem, a može i kontaminacijom ruku. Tada je to kontaktni put prenosa infekcije. Zato je toliko važno da se temeljno i često peru ruke kad se dođe s posla, deca iz škole, iz šetnje...
Da li imamo veliki broj obolelih u odnosu na broj testiranih?
Foto: Tanjug AP/Hyoung Chang
- Nemamo. Uobičajeno je. Svi ljudi koji ispunjavaju uslove po već utvrđenom algoritmu - da su došli iz žarišta zaraze, bili u kontaktu sa nekim ko je odatle došao, a imaju povišenu telesnu temperaturu, kašlju i kijaju - poslati su na testiranje. Ne testiramo sve, kao što se to ne radi nigde u svetu. Ipak, mnogo građana traži da ih testiramo. A kada ih pitate: „Pa dobro, jeste li bili u kontaktu sa nekim ko je došao iz žarišta infekcije ili sa nekim ko je bio sa njima?“, oni kažu da nisu. Onda ih pitamo na osnovu čega žele testiranje, oni kažu da ih malo grebucka grlo, kijaju i kašlju.
Da li u narednom periodu očekujete nagli skok obolelih?
- Imaćemo blagi rast obolelih. Ali brojke su relativne. Jedine sigurne su one o smrti, jer svaka mora da se prijavi. S druge strane, broj zaraženih je relativan, i to važi i za Kinu i za Italiju. Imaćemo tačan broj potvrđenih slučajeva, ali i ljude koji još ne znaju da nose koronavirus i nemaju simptome. Očekivano je da će period oko katoličkog i pravoslavnog Uskrsa nositi rizik zbog dolaska naših ljudi koji su zaposleni u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Belgiji, Danskoj, dakle, u državama koje imaju svoje inficirane građane koronavirusom. Apelujemo na naše građane da se uzdrže od dolaska u Srbiju ako su bolesni, imaju temperaturu, kašlju i kijaju. Znam da je teška poruka jer oni jedva čekaju da dođu u svoj zavičaj i vide svoje rođake i porodice. Ali možda je bolje da to odlože za letnji period.
Foto: E-Stock/Dušan Milenković
Koliko jedna osoba može da zarazi ljudi?
- Kinezi su objavili da je to 2,4. Ja kažem tri osobe. Ali te tri mogu da zaraze puta tri i tako ukrug. Ne mora da znači da će svako oboleti ukoliko je inficirana osoba sedela u restoranu. U riziku su oni koji su joj bliže od metra. Zato govorimo da se peru ruke, drži razdaljina, da se ljudi ne ljube...
Proglašenje pandemije - SZO PRIPREMILA SVET ZA BORBU
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u sredu je proglasila pandemiju. Šta to konkretno znači? - Proglašenje pandemije ima za cilj da sve zemlje budu spremne da se suprotstave infekciji. Ranije je bilo da se pandemija proglašava ako se neuobičajeni broj inficiranih pojavi na najmanje dva kontinenta. Mi sad imamo to, ali ne veliki broj obolelih, u odnosu, na primer, na neke ranije pandemije. Ali pošto je reč o novom, mutiranom virusu, ima opravdanja da se ranije proglasi pandemija da bi mogle razvijenije zemlje da pomognu, ako treba, onim manje razvijenim, jer nije moguće hermetički zatvoriti granice.
Koliko virus opstaje u spoljašnjoj sredini?
- Svaka pandemija nas tome pouči tek kada se završi. Držimo se iskustva iz Kine, koja su pokazala da virus može da preživi tek nekoliko sati u spoljašnjoj sredini.
Koliko je važna dezinfekcija površina?
- Površine gde se kreću inficirani trebalo bi dezinfikovati sredstvima na bazi alkohola jer tu virus može da opstane tri do četiri sata. Mobilni telefon je najopasniji, tastature, slušalice, stolovi, kvake...
Da li je tačno da virus najmanje napada žene i decu?
- Ima podataka da ženski hormoni, kao, imaju uticaja na manje njihovo obolevanje. Ipak, ja to posmatram epidemiološki, tj. dokazano je da su žene ipak manje eksponirane virusima. Zbog toga ih manje oboleva. U radovima koji su objavljeni u najpoznatijim svetskim časopisima stoji da oboleva 52,4 odsto muškaraca, a ostatak su žene. To je mala razlika. Trebalo bi i žene da se štite, a ne da se opuštaju. Kod dece je nešto drugo. Dokazano je kod Kineza i Italijana da su deca vrlo retko obolevala. Kod njih imunitet reaguje tako da oboljenje bude blago. Kao da njihov imunosistem reaguje koliko je neophodno, te nema burnih kliničkih slika sa komplikacijama.
Da li znate dokad će trajati kovid-19 u Srbiji?
- Teško je to prognozirati. Obično iza blagih zima dođu hladniji ili čak kišoviti periodi u aprilu i maju. Takvo vreme pogoduje virusu. Ali ako maj bude bio topao i sunčan i to se nastavi u junu, onda očekujemo pad epidemije.
