U Višem sudu u Beogradu danas je odložen parnični postupak protiv roditelja dečaka koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devet učenika i čuvara te škole, a po tužbi maloletnika koji je tom prilikom ranjen.
Anđelko Aćimović, otac ubijene devojčice Angeline ističe apsurdnost zakona koji ne prepoznaje krivičnu odgovornost dece mlađe od 14 godina, čak i kada su počinili teške zločine.
Naglašava da je važno iskoristiti trenutnu situaciju da se granica krivične odgovornosti spusti na 12 godina, jer ne postoji nijedan ozbiljan razlog da se to ne uradi.
On ukazuje na pravne praznine koje se tiču odgovornosti roditelja, što dodatno komplikuje situaciju.
"U savremenom društvu, roditelji imaju obavezu da ne samo obezbede materijalne uslove za svoju decu, već i da ih pravilno vaspitavaju. U digitalnoj eri, gde deca veći deo svog vremena provode pred ekranima raznih uređaja, vaspitanje postaje složenije. Nažalost, pravila koja bi regulisala ovu sferu života često su nejasna, a mnogi roditelji su sami pogođeni problemom prekomerne upotrebe tehnologije. Zbog toga ne prepoznaju ozbiljnost situacije i ne osećaju potrebu da se aktivno bave vaspitanjem svoje dece", kaže Anđelko.
Kako kaže u konkretnom slučaju roditelji su bili svesni da njegovog korišćenja kompjutera, igranja igrica, koje su zabranjene za njegov uzrast, kao i gledanja satanističkih i ženomrzačkih filmova.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
"Roditelji su sve to znali i pored toga nisu reagovali da mu to zabrane, da se obrate psihologu! Takođe, u školi su morali da osete da nešto nije u redu sa tim detetom i da ima neki problem u svom unutrašnjem razvoju ličnosti, psihološkom profilu. Oni su znali šta sve njihovo dete radi, a nisu preduzeli ništa. Dete koje ima takve unutrašnje probleme i koje je zanemareno, ono ima dodatnu unutrašnju želju da to preinači u zločin i da mu je istovremeno dostupno oružje i da je obučavano u tome. On je idealan masovni ubica, kakvog ni u Americi, apsolutno, nisu imali prilike da naprave", kaže Anđelko Aćimović.
Kada je u pitanju reakcija Kecmanovića, Aćimović kaže da je potpuno nerazumljivo da oni i dalje imaju snage da govore samo o sebi.
"To govori o njima da su svi bolesni i da im treba pomoć. Simptomatično je da se i roditelji dečaka koji je ubio druga kod Niša, kao i roditelji Uroša Blažića isto ponašaju i da svi samo o sebi pričaju", kaže Anđelković.
Postoje dve vrste ovakvih ubica, jedni imaju cilj da izvrše samoubistvo kada dođe policija.
"Postoje dve vrste tih idiota. Jedni imaju cilj da zbog straha kada naiđu na policiju, da se ubiju. Oni to i planiraju ranije. I on je sigurno imao takve ambicije. Međutim, za to treba da imate i druge karakteristike. Njegov egocentrizam i taj narcizam su toliko jaki, da je on pokazao kukavičluk i nije izvršio samoubistvo. Već je u tom trenutku, kada je završio sa tragičnim pucanjem, s pucanjem koje je trajalo tačno toliko sekundi koliko traje i runda njegove igrice. Kada je završio, onda se uplašio i bio je svestan, jer je dosta to studirao. On je sve to kopirao. Znači, od početka do kraja. Znači, i te flaše sa zapaljivom tečnošću, sve to je bilo isplanirano kao kopija", kaže Anđelko.
Kako kaže, kod takvih osoba sve počinje lažnim osećajem da su zapostavljeni.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
"Sve počinje lažnim osećajem da su zapostavljeni i kreću da prave svoj film da treba da reše probleme na svoj način. Velika je odgovornost na svima da shvate da bilo koja promena razreda u školi zahteva detaljno ispitivanje njegove socijalne karte. Kako da indikujete te prve početne stadijume promene. One idu sa povučenim stavom da je sam usamljen, da se ne druži sa ostalima, ali tu su nastavnici i psiholozi koji treba da indikuju tu decu", kaže Anđelko.
O specifičnom odnosu sa roditeljima dečaka ubice, pogotovo sa majkom, Anđelko Aćimović kaže:
"Prava majka bi vodila računa o njemu, oni su imali kućepaziteljku. Ako majka nema taj prisni odnos, zagrljaj, razgovor, sve ono što treba da ima, da mu pokažete šta je to empatija i tako dalje. Ako sve to ne radite, a govorite mu suprotno kako je majka njegovo govorila, da su emocije zabranjene, da se tako pokazuje slabost, da treba da bude muško i jak, kad vi to sve vidite, onda je jasno da to je đavolja porodica i iz takve porodice teško je moglo očekivati nešto drugo", kaže Aćimović.
Ističe da za njega pravde nema i da samo želi da se sve završi što pre.
"Za mene je jedina pravda da mi vrate dete, to nije moguće i meni je svejedno. Nije nam cilj da se borimo za njihove godine zatvora. Za mene je suština da pokušamo da se učiniti sve da se takve stvari spreče i da životi dece ne budu uzaludno izgubljeni. Oni nikada neće biti bolji ljudi. Mi smo očekivali da oni imaju neku svest, s obzirom na to da je nemaju ni 100 godina zatvora neće biti dovoljno da se nešto promeni. Samo da se ovo što pre završi da nas više ne vređaju svojim postupcima", kaže Anđelko Aćimović.
Autor: Aleksandra Aras
