Njega su pre toga kidnapovala petorica pripadnika JSO-a sa službenim legitimacijama, uvukli ga u beli kombi i vezali mu ruke. Odveli su ga na Zmajevac, gde su prethodno pripremili iskopanu jamu sa krečom -otkrio je Časlav Ristić u Novom jutru sa Jovanom Jeremić.
Ivan Stambolić, visoki funkcioner Saveza komunista Srbije i predsednik Predsedništva SR Srbije u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ubijen je 25. avgusta 2000. godine.
Još tada se verovalo da je motiv njegovog kidnapovanja i ubistva, strah Slobodana Miloševića, da bi ga Stambolić mogao na neki način politički ugroziti. Ubijen je sa dva metka u potiljak, a njegovo telo je pronađeno tek tokom akcije "Sablja".
Časlav Ristić, forenzičar, otkrio je detalje sa uviđaja kada je pronađeno Stambolićevo telo.
Kada je pronađeno telo Ivana Stambolića ja sam bio neposredni akter na uviđaju. Njega su pre toga kidnapovala petorica pripadnika JSO-a sa službenim legitimacijama, uvukli ga u beli kombi i vezali mu ruke. Odveli su ga na Zmajevac, gde su prethodno pripremili iskopanu jamu sa krečom. Mi smo negde u martu 2003. godine, nakon što je Nenad Šare dao informaciju policiji, pronašli telo. On je otkrio da su se prvo dogovarali ko će biti onaj koji će pucati. Pucao je Berček koliko se ja sećam. Zatrpali su ga i otišli. Na samom licu mesta, nismo imali obeleženo gde je taj grob. Kada smo počeli iskopavanje, prvo sam naišao na učkur trenerke. Kada vadite telo, to treba ići postepeno, da ne bi uništili neki dokaz. Prvo smo naišli na lobanju, a na kraju je pronađena ta zelena patika. Ono što je zanimljivo, koliko su oni bili bahati i glupi, je da su u džepu od trenerke pronašli ključ od kuće Ivana Stambolića -rekao je Ristić.
Antonela Jelić, novinarka televizije Pink, ukazala je na nelogičnost jedne od glavnih teorija Stambolićevog ubistva.
I danas je ubistvo Ivana Stambolića velika misterija. Kada je otet, sa jedne strane imamo da je otet iz straha članova porodice Milošević, međutim, tu imamo i informaciju koja se ne uklapa u tu teoriju. Znamo je da je 4. avgusta 2000. godine, gde su bili svi lideri DOS-a, dogovoreno da će Vojislav Koštunica biti nosilac te liste, tu nešto onda ne štima. Po mom mišljenju, reč je o faktoru inostranih službi -rekla je Jelić.
Siniša Vučinić, političar, tvrdi da zna ko je bio nalogodavac Stambolićevog ubistva.
Nalogodavac ubista je Zoran Đinđić u sadejstvu sa nemačkom obaveštajnom službom, to je jasno kao dan. Desetog maja su imali preliminarni dogovor da Koštunica bude predsednički kandidat DOS-a, a 24. avgusta je otet Ivan Stambolić. Vođa ekime koja ga je otela, Dušan Maričić, nije znao uopšte koga otimaju. Svi osim Branka Berčeka su priznali zločin. Ja kao prijatelj porodice Milošević, hteo sam da dokažem da oni nikakve veze sa tim nisu imali. Ja sam sedeo pored Slobodana Miloševića kada smo saznali za vest, na šta je on rekao da je ovo zapad uradio i da će nas uništiti. Interes Zorana Đinđića za ovo ubistvo je bio, da bi se sve pripisalo Miloševiću. Garantujem da nije Legija bio onaj koji je doneo Stambolićevu sliku sa nalogom da se kidnapuje -rekao je Vučinić.
Trivun Ivković, bivši zatvorski upravnik, zapitao se ko je imao najveću korist od ubistva Stambolića.
Presuda je jasna, a ovo sada je nešto novo. Glavno pitanje je ko ima najveću štetu, a ko je imao najveći interes za ovako nešto. Najveću štetu su imali Stambolić i Milošević, a korist su imali oni koji su želeli da Sloba padne. Kao i ovaj događaj u Rusiji. To je isti slučaj. Što bi jedan predsednik, koji je u ratu, razmišljao o čoveku koji je u zatvoru -zapitao se Ivković.