Za Božovićevo ubistvo bila je optužena "rakovička grupa", predvođena Nebojšom Stojkovićem, ali je tužilac odustao od optužnice. Ta likvidacija do danas je ostala zvanično nerasvetljena.

Sve se dogodilo na oko 200 metara od benzinske pumpe, u smeru prema gradu. Božović se nalazio u džipu, lično obezbeđenje pratilo ga je u "opel vektri", iza koje je bio BMW u kom su se nalazili Božovićevi supruga i sin.

Ubice su bile u "audiju", koji je iskoristio momenat kada se Božovićeva kolona zaustavila na semaforu. Međutim, manje je poznato to da je obezbeđenje primetilo "audi" smrti i blokiralo mu put.

"Ubice, očigledno, nisu imale nameru da se zaustave, pa se 'audi' popeo na 'ostrvo' koje razdvaja trake, što obezbeđenje nije moglo da spreči. Iz vozila smrti napadači su otvorili rafalnu paljbu ka mestu vozača na kom se nalazio Božović i pogodili ga sa nekoliko hitaca. Telohranitelji su uzvratili paljbu, međutim napadači su uspeli da pobegnu", rekao je svojevremeno sagovornik Kurira.

Božović, iako ranjen, uspeo je da skrene u Ulicu Josipa Debeljaka, ali je tu izgubio kontrolu nad vozilom i naleteo na prolaznicu Vesnu Petrović. Ona je zadobila povrede grudnog koša, a Božović se zaustavio tek kada je udario u parkiranu "zastavu 101".

Rikošetirani metak pogodio je Alenku Pantić koja se nalazila u neposrednoj blizini obračuna u belom "golfu 2".

O bezočnosti ubica svedoči i podatak da su u napadu ranjeni i supruga i dete ubijenog, kao i još jedna žena.

Veselin Božović preminuo je u bolnici nekoliko dana kasnije.

Inače, on je pre smrti više puta preživeo pokušaje atentata.

Božović je u vreme kada je ubijen bio među najtraženijim licima sa poternice.

On je u žižu javnosti dospeo 23. novembra 2000. godine kada je na spektakularan način otet od policije prilikom sprovođenja po poternici za Bijelo Polje, gde se teretio za pokušaj ubistva. Dvojica policajaca sprovodila su Božovića autobusom na liniji Subotica - Podgorica kada su u Stepojevcu četvorica putnika izvadila pištolje, razoružala policajce i naredila vozaču da stane.

Skinuli su Božoviću lisice i utrčali u dva džipa, beogradske registracije, koja su u međuvremenu pristigla. Jednog policajca poveli su kao taoca, ali su ga izbacili posle pedesetak metara i nestali bez traga. Posle toga o Božoviću ništa se nije znalo do spektakularnog hapšenja u Nišu.

U Nišu je 6. jula 2001. godine Božović je uhapšen posle koordinisane akcije koja je trajala duže od mesec dana. Za Božovićem se u tadašnjoj SRJ tragalo zbog nekoliko krivičnih dela, kao i zbog naredbe bijelopoljskog suda.

Dan posle hapšenja Božović je policijskim helikopterom sproveden u Beograd. Na osnovu krivičnih prijava SUP-a Beograd, u kojima je osumnjičen da je sprečio ovlašćeno lice u vršenju službenih radnji, falsifikovao isprave i neovlašćeno nabavio i držao vatreno oružje, istražni sudija odredio mu je jednomesečni pritvor.

On je oko 19.30 sati uhapšen u kladionici i to istovremenom intervencijom četiri ekipe niškog SUP-a, kako bi se otklonila svaka opasnost po goste u objektu. Božović je bio u društvu Nišlija Dragana Jovanovića, zvanog Gane, bivšeg pripadnika 63. padobranske brigade, Dragiše Matića, zvanog Giša, koji su imali ulogu njegovih telohranitelja, kao i Vojkana Živkovića, koji je u Nišu iznajmio stan Vesku u kojem se on krio poslednjih mesec dana. Sva trojica su privedena.

Policija je kod njih našla pištolje "zbrojevka" i "bereta", oba s metkom u cevi, za koje je utvrđeno da ih je Božović neovlašćeno nabavio i nosio. Kod njega je nađena i falsifikovana putna isprava na ime Predrag Božović.

Za Božovića se verovalo da je jedan od šefova crnogorskog podzemlja i blizak saradnik italijanskih mafijaša, kao i da je povezan sa organizatorima šverca cigareta iz Italije u Crnu Goru i Srbiju. Sumnjalo se da je bio umešan i u neka nerasvetljena ubistva u Beogradu. Mnogi koji su ga poznavali tvrdili su da je imao čvrste veze u policiji, pa je svaki put kada je bio privođen, najmanje tri puta tokom 1999. i 2000. godine u Beogradu zbog posedovanja oružja, ekspresno puštan na slobodu.

Autor: