Đorđe Božović Giška, legenda beogradskog asfalta i komandant Srpske garde, nastradao je pre 28 godina. Za života, a i nakon njega, Giška je širom Balkana pretvoren u pravu urbanu legendu, jer je bio poštovan i cenjen sa svih strana.

O njegovom životu ispredane su brojne priče, a neke od njih su postale pravi mitovi.

Božović je rođen 16. septembra 1955. godine. Bio je sin prvenac Gavra i Milene Božović. Otac mu je iz plemena Kuča i to od porodice Mićković, ali je ubrzo zbog sukoba sa zakonom promenio identitet i zbog sigurnosti porodice prezime promenio u Božović po dedi Božu. Giška je sa majkom Milenom i mlađom sestrom Slavicom do 1964. godine živeo u Inđiji kada je Gavro ubijen i posle tog događaja preselili su se u Beograd, tačnije na Voždovac.

Na Voždovcu postaje član bokserskog kluba “Radnički”, gde ga, kako kruži legenda, u borbama gotovo niko nije mogao pobediti. Kao vrlo mlad dolazi u sukob sa zakonom, kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem. Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška.

Bio je prijatelj sa brojnim “zvučnim” imenima tadašnjeg srpskog podzemlja Branislavom Matićem Belim, Borisom Petkovim, Rankom Rubežićem, Jocom Amsterdamom…

Giška je tokom 1980-ih bio saradnik DB-a, odan ideji jugoslovenstva. Kao obrazovaniji i inteligentniji čovek bio je zadužen za planiranje likvidacija ustaških i albanskih terorista, ali nakon što je poslat da likvidira i Momčila Đujića, istaknutog srpskog emigranta koji je ostavio veoma pozitivan utisak, Giška sve više postaje antikomunistički nastrojen, te stoga iz korena menja svoj život i postaje nacionalista i zagovornik obnove monarhije za koju je smatrao da nudi bolju budućnost Srbiji.

On je ubijen u Gospiću na ratištu 15. septembra 1991. godine. Mnoge su teorije o njegovoj smrti, a zvanična kaže "Napušten od tri tenka tadašnje JNA koji su se, umesto da mu čuvaju odstupnicu, iz do danas nejasnih razloga, jednostavno povukli. Giška je tog 15. septembra 1991. godine, dan pre 36. rođendana, više puta napustao zaklon pozivajući pomoć. Kad se poslednji put našao na brisanom prostoru, pogođen je sa tri hica. Umro je na rukama svog sinovca, takođe borca Srpske dobrovoljačke garde, Milovana Mićkovića, jednog od svedoka njegove pogibije, koji je i sam tada bio ranjen."

Đorđe Božović bio je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu, a krajem 2017. godine njegovi ostaci su ekshumirani i preneti u Crnu Goru, u grobnicu u Kučima.

Na Fejsbuku postoji i stranica Legende devedesetih koja često objavljuje podatke o Giškinom životu. Tu su i brojne anegdote i fotografije iz života ove balkanske legende, pa tako i fotografija nastala četiri sata pre njegove smrti. Interesantno je da je, prema nekim svedočenjima, Giška predosetio svoju smrt.

- Fotografija nastala četiri sata pre Giškine smrti, kada je bio kum na krštenju Zdravka Vuletića. Videvši da je tog dana došlo mnogo različite vojske sa raznim obeležjima, izašao je iz crkve i rekao: "Braćo, ja ću danas umreti!" Ubijen je s leđa u trenutku kada je podigao ruku i viknuo: "Za mnom, braćo!" Priča se da ga je ubio naš snajperista sakriven iza belog kombija. Nekoliko godina ranije, dok je bio na robiji, javljeno mu je da je dobio ćerku, bilo mu je žao da će možda umreti, a neće napraviti muškog naslednika. Ipak bio bi veoma ponosan na ćerku, koja je odrasla u Italiji i kojoj je dao ime po svojoj majci, jer je postala najbolji đak i student i čak doktorirala. Zanimljiva je priča koju je ispričao novinarima Giškin prijatelj o tome kako je Giškina ćerka bila sa prijateljima usred mora kada im se pokvario čamac. Bog je tako hteo da je sasvim slučajno naišao Brano i primio ih na svoju jahtu. Brano je bio Giškin pobratim, svom sinu je dao ime po njemu, a Giškinu ćerku voli kao svoje dete - navodi se u opisu fotografije.