30. p. n. e. - Egipatska kraljica Kleopatra VII ubila se pošto su snage Oktavijana Avgusta potukle trupe njenog muža, rimskog vojskovođe Marka Antonija. Na presto je došla u 17. godini, 51. pre nove ere, i vladala je s maloletnim bratom Ptolomejem XIII, za kojeg je bila udata (po staroj egipatskoj vladarskoj tradiciji). Nju je potom s prestola oborio brat-muž, a vlast joj je vratio osvajač Egipta rimski vojskovođa Gaj Julije Cezar. Tada je vladala s drugim maloletnim bratom Ptolomejem XIV, čija je takođe bila žena, ali i Cezarova ljubavnica - sa njim je imala sina Cezariona. Kad je u Egipat došao Marko Antonije pridobila je i njega i uspela je da obezbedi vlast za svoje sinove.

1450 - Englezi su u Stogodišnjem ratu primorani da Francuzima prepuste lučki grad Šerbur, čime je cela Normandija potpala pod kontrolu francuskog kralja Šarla VII.

1687 - Habzburške trupe pod komandom Ludviga Vilhelma Badenskog porazile su u bici kod Mohača tursku vojsku Sulejman paše, posle čega su Erdelj (Transilvanija) i Hrvatska (mali deo današnje zapadne Hrvatske) potpale pod vlast Habzburga.

1759 - Ruske i austrijske trupe pod komandom generala Petra Saltikova porazile su u bici kod Kunersdorfa u Sedmogodišnjem ratu prusku armiju koju je predvodio kralj Fridrih II Veliki.

1827 - Umro je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk. Pisao je mističnu i apokaliptičnu poeziju. U slikarstvu je bio pod uticajem Mikelanđela, Rafaela i Albrehta Direra. Ilustrovao je starozavetnu "Knjigu o Jovu" i dela Džona Miltona, a najuspešnije Danteovu "Božanstvenu komediju". Pisao je velike religiozne i filozofske poeme, ali je literarnu slavu stekao lakim i neposrednim lirskim pesmama kao što su "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti".

1848 - Umro je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, "otac železnice", koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu železničku prugu Stokton-Darlington i uveo čelične šine umesto drvenih. Godine 1829. izgradio je prugu Liverpul- Mančester, na kojoj je njegova lokomotiva "Rokit" postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na čas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.

1849 - Vođa Mađarske liberalne revolucije Lajoš Košut primoran je da napusti zemlju pošto su jake austrijske i ruske snage, posle višemesečnih borbi, slomile otpor revolucionarne armije i ugušile revoluciju u Mađarskoj. Mađarski ustanak počeo je u martu 1848, a u aprilu 1849. proglašena je republika. U strahu od revolucije, austrijski car Franc Jozef I zatražio je pomoć od ruskog cara Nikolaja I koji je na ustanike poslao snažnu armiju koja je ubrzo ugušila mađarsku pobunu.

1881 - Rođen je američki filmski režiser i producent Sesil Blaunt de Mil, autor niza vesterna, melodrama, komedija i grandioznih filmova sa desetinama hiljada statista, neretko prema biblijskim motivima. Filmovi: "Virdžinijanac", "Devojka za zlatnog zapada", "Karmen", "Mala Amerikanka", "Ne menjaj svog muža", "Deset zapovesti", "Trijumf", "Burlaci sa Volge", "Kralj kraljeva", "Čikago", "Božanske devojke", "Dinamit", "U znaku krsta", "Kleopatra", "Avanture Bufalo Bila", "Pacifik ekspres", "Samson i Dalila", "Najveća predstava na svetu".

1898 - Špansko-američki rat je završen potpisivanjem protokola kojim je Španija prinuđena da napusti Kubu, Portoriko i Špansku Istočnu Indiju (Filipuni, Guam, Marijanska i Karolinska ostrva).

1898 - SAD su anektirale Havajska ostrva, pet godina pošto je uz pomoć SAD sa havajskog prestola svrgnuta kraljica Liliuokalani koja se protivila sve većem uticaju Amerikanaca. Godine 1959. Havaji su postali pedeseta savezna država SAD.

1900 - Umro je austrijski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion u šahu. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču nad Johanesom Cukertortom rezultatom 10:5, uz pet remija. Zvanje prvaka sveta odbranio je 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, a izgubio ga je 1894. porazom u meču protiv Emanuela Laskera rezultatom 10:5, uz četiri remija. Objavio je 1889. "Udžbenik modernog šaha", koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.

1914 - Prelaskom Austrougarskih trupa preko Drine kod Loznice i Save kod Šapca, započela je Cerska bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu. Udarni deo bitke odigrao se u noći 15. na 16. kod Tekeriša severoistočno od Loznice. Kada je okončana 24. avgusta, od oko 200.000 austrougarskih vojnika, koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao ni jedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno oko 16.500 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo. Austrougarski vojnik, novinar, Egon Ervin Kiš je o tim dramatičnim trenucima krajem avgusta 1914. zapisao u dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici...".

1914 - Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.

1924 - Rođen je pakistanski diktator general Mohamed Zija ul Hak, koji je vladao od 1977. do smrti u avionskoj nesreći u avgustu 1988. Na vlast je došao vojnim udarom pošto je oborio premijera Zulfikara Ali Buta, posle čega se proglasio predsednikom.

1928 - Umro je češki kompozitor Leoš Janaček, koji se inspirisao moravskom narodnom muzikom i melodikom govornog jezika. Stvarao je dela intenzivne dramatike i snažnih, realističkih likova. Osnovao je Orguljašku školu u Brnu i radio je kao predavač na Konzervatorijumu. Dela: opere "Jenufa", "Kaća Kabanova", "Lukava lija", "Iz mrtvog doma", simfonijska poema "Taras Buljba", horske kompozicije, kamerna muzika.

1938 - Nemačka je objavila mobilizaciju stanovništva u sklopu priprema za rat.

1944 - U Napulju je počeo dvodnevni sastanak vođe jugoslovenskog partizanskog pokreta Josipa Broza Tita s britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom, koji mu je, između ostalog, sugerisao susret s kraljem Jugoslavije Petrom II, što je Broz odbacio.

1955 - Umro je nemački pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog romana, jedan od najznačajnijih nemačkih proznih stvaralaca u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. Posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD. Oblikovao se pod uticajem Getea, Šopenhauera, Ničea i velikih ruskih pisaca 19. veka. Dela: romani "Budenbrokovi", "Čarobni breg", "Kraljevsko visočanstvo", "Lota u Vajmaru", "Doktor Faustus", "Ispovesti varalice Feliksa Krula", "Izabranik", tetralogija "Josif i njegova braća", pripovetke i novele "Smrt u Veneciji", "Tonio Kreger", "Mario i mađioničar", "Zamenjene glave", "Zakon", "Prevarena", eseji "Duhovno plemstvo", "Staro i novo", kulturno-filozofske i istorijske studije "Fridrih i velika koalicija", "Razmatranja jednog nepolitičara".

1962 - Obavljen je prvi grupni let svemirskih brodova - sovjetskih letelica "Vastok 3" i "Vastok 4", lansiranih u orbitu oko Zemlje u razmaku od 24 časa, kojima su upravljali kosmonauti Andrej Nikolajev i Pavel Popovič. Brodovi su se približili jedan drugom na 6,5 kilometara, što je bio prvi pokušaj ispitivanja mogućnosti manevrisanja dva broda u grupnom letu i veliki doprinos kasnijem spajanju svemirskih letelica.

1964 - Umro je britanski pisac i novinar Jan Lankaster Fleming, tvorac Džejmsa Bonda. Bio je obaveštajni oficir britanske ratne mornarice. Posle Drugog svetskog rata povukao se na Jamajku, tada britansku koloniju, i tamo je pedesetih počeo da piše seriju priča o Džejmsu Bondu, na osnovu kojih je nastao niz filmova. Lik Džejmsa Bonda Fleming je ustrojio po uzoru na srpskog obaveštajca Duška Popova, rođenog u Titelu u Bačkoj, koji je bio agent Kraljevine Jugoslavije i Britanije (lažno i Nemačke). Dela: "Kazino rojal", "Dijamanti su večni", "Iz Rusije s ljubavlju", "Samo za tvoje oči".

1970 - U Moskvi su Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka potpisali sporazum o odricanju od upotrebe sile.

1978 - U Pekingu je potpisan desetogodišnji sporazum o miru i prijateljstvu Japana i Kine i uspostavljeni su diplomatski odnosi dveju zemalja, prvi put posle Drugog svetskog rata.

1981 - Kompanija "IBM" predstavila je svetu prvi personalni računar (PC).

1982 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda, jedna od najupečatljivijih fizionomija svetskog filma, čiju glumu je odlikovala prefinjenost i diskrecija. Oskara je dobio za ulogu u filmu "Na zlatnom jezeru", poslednjem u više od 80 koliko ih je snimio. S velikim uspehom je nastupao u nizu predstava u brodvejskim pozorištima, takođe u TV serijama. Ostali filmovi: "Mladi Linkoln", "Plodovi gneva", "Moja draga Klementina", "Begunac", "Džesi Džejms", "Roj", "Džezabel", "Mister Roberts", "Rat i mir", "Samo jednom se živi", "12 gnevnih ljudi", "Bura nad Vašingtonom", "Najduži dan", "Ubica na konju".

1984 - U Los Anđelesu su završene 23. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 140 zemalja. Jugoslavija je imala rekordnu olimpijsku žetvu - sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih.

1985 - Pad aviona tipa "Boing 747" japanske kompanije "Jal" na planinu Osutaka u blizini Tokija, preživelo je samo četvoro od 524 osobe u letelici.

1988 - Burmanski predsednik Sen Luin prinuđen je na ostavku pod pritiskom masovnih antivladinih demonstracija.

1992 - SAD, Kanada i Meksiko postigli su sporazum o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine, čime je stvoren najveći svetski trgovinski blok.

1996 - Iran i Turska sklopili su sporazum o izgradnji gasovoda u vrednosti 23 milijarde dolara, samo nedelju dana pošto je u SAD izglasan zakon o kažnjavanju stranih investitora u iranski energetski sektor.

2000 - U udesu ruske nuklearne podmornice "Kursk" oko 120 nautičkih milja severoistočno od Murmanska, koja je posle dve snažne eksplozije potonula na dno Barencovog mora poslednjeg dana velikih pomorskih manevara Severne flote ruske ratne mornarice, poginulo je svih 118 članova posade.

2004 - U Grčkoj je zvanično pušten u saobraćaj most Rion-Antirion, najduži viseći most na čeličnim sajlama u svetu, koji je preko Korintskog kanala povezao poluostrvo Peloponez sa ostatkom grčkog kopna (srednjom Grčkom). Zvaničan naziv mosta je Harilaos Trikupis, po grčkim političaru iz 19. veka koji je predlagao gradnju mosta preko Korintskog kanala.

2005 - Ministar inostranih poslova Šri Lanke Lakšman Kadirgamar, ubijen je u atentatu u glavnom gradu Kolombu.

2006 - Devetnaest izraelskih vojnika je poginulo, a pet je nestalo, pošto je oboren jedan izraelski helikopter od strane gerilaca Hezbolaha na jugu Libana.

2007 - Veliki dan srpskog sporta. Vaterpolo reprezentacija Srbije trijumfovala je u Svetskoj ligi, pošto je u finalnoj utakmici završnog turnira u Berlinu pobedila reprezentaciju Mađarske. Novak Djoković pobedio je na turniru masters serije u Montrealu potukavši u finalu favorita Rodžera Federera, a u finalu WTA turnira u Los Anđelesu Ana Ivanović je ubedljivo trijumfovala nad Ruskinjom Nađom Petrovom.

2013 - Indija je predstavila "INS Vikrant" prvi nosač aviona koji je ta zemlja proizvela. Njegovim ulaskom u operativnu upotrebu Indija se svrstava među pet svetskih nacija koje poseduju nosače aviona vlastite proizvodnje.

2016 - Preminuo je Ljubomir Ljuba Popović, srpski slikar svetskog ugleda. Popović je bio jedan od najcenjenijih i najosobenijih savremenih srpskih slikara međunarodne reputacije. Rođen 1934. godine u Tuzli, osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, a studirao je na Akademiji primenjenih umetnosti i Likovnoj akademiji u Beogradu. Bio je jedan je od članova grupe "Mediala", a od 1963. živeo je u Parizu. Bio je član SANU van radnog sastava. Inicijator je osnivanja Moderne galerije u Valjevu 1985. Popović je bio čovek široke kulture, istančan znalac kako istorije slikarstva, tako i istorije umetnošti i civilizacije uopšte. Njegov osobeni nadrealizam bio je i tema dokumentarnog filma "Love is eternal Monster" poljsko-francuskog reditelja Valerijana Borovčika. Njegova dela nalaze se u prestižnim galerijama, muzejima i kolekcijama širom sveta.

2017 - U Šarlotvilu, Virdžinija, SAD, proglašeno je vanredno stanje zbog rasnih sukoba, uoči održavanja skupa belih ekstremista. Miting nazvan "Ujedinimo desnicu" zakazan je zbog najave lokalnih vlasti da će biti uklonjen spomenik Roberta Lija, generala Konfederacije tokom Građanskog rata u SAD (1861-1865). U sukobima su poginule 3 osobe a 39 je povređeno.