Fali mi kao prvog dana, PLAČEM I DALJE: Na današnji dan pre OSAM godina nas je napustio Miki Jevremović, a ispovest njegove ćerke je NAJEŽILA SVE!

Pevačeva porodica i dalje teško podnosi to što više Mikija Jevremovića nema, posebno njegova ćerka Jelena Jevremović. Ona je pre nekoliko godina u potresnoj ispovesti, kada se našla u žiži medijskog interesovanja zbog razvoda od Predraga Nedeljkovića, istakla da joj je očeva figura najpotrebnija.

Iako je mislila da će joj vremenom biti lakše, ispostavilo se da joj iz dana u dan Miki sve više nedostaje.

- Otkad nas je tata napustio, ništa se po pitanju bola i nedostajanja nije promenilo. Svakodnevno mi je u mislima i fali mi kao prvog dana. Često i dalje plačem za njim! Plačem tako da se gušim u suzama, i nije me sramota da o tome pričam - kaže Jelena, koja se osvrnula na trenutnu bol zbog hapšenja supruga Predraga i brakorazvodne parnice koju je pokrenula.

- S obzirom na celu moju životnu situaciju, niko nije mogao ni pretpostaviti da ću biti vodeća figura u životu mojih sinova. Da će pasti na mene tolika odgovornost da im budem oba roditelja u jednom. Svakog dana se pitam da li ispravno postupam.

U tim ključnim momentima, pošto živim sa mamom, koja mi pomaže, a i ona je žena, stravično mi nedostaje tata. Umeo je da smiri situaciju, da umiri mene i ubedi me da će sve biti u redu. Znao je da nađe rešenje za svaki problem. Često je bio samotnjak i usamljenik, ali delovao je momentalno kad bi primetio da mi treba pomoć. Najviše mi nedostaju naši opširni razgovori koji su se pretvarali u moje pomno slušanje, a njegovu besedu. Tada bismo zajedno dolazili do zaključka šta je najpametnije činiti - kaže pevačica.

Jelena ističe da su je očevi saveti napravili hrabrom ženom, koja pred sobom uvek gazi probleme.

- Kad god mi je teško, setim se njegovih saveta. Sećam se njegove priče: „Život je splet raznih puteva. Možemo birati one krivudave, one obrasle u korenje, kao i one ravne. Kojim god putem da pođemo, naići ćemo na zid. Tada ćemo pomisliti da je to kraj našeg puta, da dalje nema, da ne postoji. A u stvari, treba samo da se malo pridignemo na prste, pogledamo preko ivice tog zida i ugledamo sunce“ - završava Jevremovićeva.

U KAFANI NAZDRAVLJAM U TATINU ČAST

- Kad sednem u restoran, ne može proći bez naručivanja tatinih pesama. Tako produžavamo uspomenu na njega. Bude mi teško, progutam knedlu i podignem čašu u njegovu čast. Imam osećaj da me on baš tada posmatra, osećam njegovo prisustvo veoma često i sebi u bradu kažem mu hvala, jer je on moj anđeo čuvar koji mi ne da da posrnem kad je najteže i, nekim čudom, spasava me od svih nedaća, a najviše od same sebe.

Autor: Nikola Žugić