Kada nas roditelji ili bake i deke vaspitavaju, obično znamo imena svojih najbližih predaka. Međutim, kada pokušamo da složimo porodično stablo i zakoračimo dublje u prošlost, srpski jezik nam otkriva pravo bogatstvo tradicionalnih naziva za svaku generaciju unazad – i to posebno za mušku i za žensku liniju sve do devetog kolena!
Dok su nam prva dva stepena poznata, prava zabava i lingvistička čuda počinju kako se penjemo naviše ka drevnim precima:
Deda i baba – Standardna polazna tačka, roditelji naših roditelja.
Pradeda i prababa – Generacija iznad, roditelji našeg dede i babe.
Čukunđed (čukundeda) i čukunbaba – Ovde već ulazimo u ozbiljnu istoriju porodice, a reč "čukun" u narodnom predanju simbolizuje veliku starost i duboku prošlost.
Krunđed (kruđed) i krunbaba – Peti stepen naših korena, preci o kojima uglavnom znamo samo iz porodičnih predanja.
Kurđed i kurbaba – Šesti stepen unazad, gde nazivi postaju sve zvučniji i zanimljiviji.
Asap (ili askurđed) i askurbaba – Sedmi stepen predaka, čije ime mnogi danas koriste više u šaljivom kontekstu nego što znaju šta tačno znači.
Kurajber i kurajberka – Osmi stepen! Kada nekome kažete da vam je "nešto u srodstvu tamo negde kod kurajbera", uglavnom aludirate na rođaka koga nikada u životu niste videli.
Svojta – Naziv za predaka u devetom stepenu (koji se u nekim krajevima podjednako koristio za daleke srodnike u toj liniji).
Upravo iz ovog niza nastala je i čuvena narodna izreka kojom se u nedogled nabrajaju preci: "Deda, pradeda, čukunđed, krunđed, kurđed, asap, kurajber, svojta..." Ova fraza slikovito pokazuje koliko su naši preci držali do porekla i pamćenja svoje loze, ostavljajući nam u nasleđe nazive koji se i danas prepričavaju s osmehom.
Autor: D.S.
