Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu, SAD, više desetina hiljada radnika izašlo na ulice zahtevajući povoljnije uslove rada i doslednu primenu osmočasovnog radnog vremena.

Tog dana u Čikagu, 1886. Godine, oko 40.000 američkih radnika stupilo je u generalni štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli "tri osmice" - po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena.

Organizatori su prethodno predočili probleme i neposredne zahteve poslodavcima i vlastima.

Protest na koji je odgovoreno represijom, zbog brutalne reakcije vlasti i poslodavaca, a potom i niza žrtava, postao je neka vrsta simbola borbe za prava obespravljenih.

Protesti su započeli 1. maja, a do najoštrijih sukoba s policijom došlo je narednih dana, 4. i 5. maja, kada su se sukobi proširili i van Čikaga.

Policija je zapravo pokušala da razbije protestne skupove i dovede do podele manifestanata, što se završilo ozbiljnim sukobima u kojima je bilo brojnih žrtava i među demonstrantima odnosno štrajkačima i među policajcima.

U sukobima s policijom u Čikagu ubijeno je najmanje šest i ranjeno oko 50 radnika, a veliki broj je uhapšen. Pet radničkih vođa osuđeno je docnije na smrt, a trojica na robiju.

U znak sećanja na velike manifestacije obespravljenih, i njihovu odlučnu borbu, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, odlučeno je da se 1. Maj obeležava masovnim skupovima, demonstracijama i prigodnim manifestacijama, u znak sećanja i opomene.

Na Drugom kongresu 1891. godine 1. maj je i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada.

Postupno, tokom poslednjih godina 19. veka i prvih godina 20. veka, 1. maj je sve masovnije prihvatan i obeležavan, vrlo često i širokim protestnim manifestacijama.

U Srbiji, 1. maj je prvi put obeležen kao Praznik rada 1893. godine, protestnim skupovima u Beogradu.

Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine docnije.

Praznik rada je posle Drugog svetskog rata, najmasovnije obeležavan u socijalstičkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.

Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja. Prema Zakonu o državnim praznicima, prvomajski praznik se u Srbiji neradno obeležava dva dana.