Međunarodni Dan radnika ili Praznik rada ima duboke korene u 130 godina tradicije radničkog pokreta i napora za poboljšanje uslova rada širom sveta.
Iako ovaj dan vodi svoje poreklo od borbe američkih radnika za manje radnih sati, Sjedinjene Američke Države zvanično ne priznaju Međunarodni praznik rada za Prvi maj.
Antikomunistički stavovi tokom Hladnog rata, kao i protivljenje jedinstvu radničke klase, naveli su vlasti da potisnu prvomajsko povezivanje sa radničkim pokretima.
Mnoge zemlje obeležavaju praznike rada na različite datume, a SAD i Kanada slave svoj Praznik rada u septembru.
U bivšem Sovjetskom Savezu, Prvi maj je bio prilika da se oda počast radničkim doprinosima džinovskim paradama na Crvenom trgu, tradicija koja je nestala u decenijama od tada – bledi ostatak boljševičke revolucije, koja je izgubila svoje značenje u modernoj Rusiji.
U Finskoj, Prvi maj je Međunarodni dan radnika i predstavlja završetak školske godine za studente.
Kako bi stvari bile jednostavne, Finci su spojili sve tradicije u jedan dan – paganska proleća, katoličke tradicije i proslave studenata i radnika na praznik koji zovu Vappu (po svetici Walpurge). Ona je proglašena za sveticu 1. maja 870. godine nove ere, a noć između 30. aprila i 1. maja postala je Valpurgijska noć. Tokom ovog dana, Finci se oblače u specifične odevne predmete, piju sima (voćni alkohol) i jedu munkki (krofne sa ukusom). Ukratko, Fincima je ovo slobodan dan za zabavu.
U Poljskoj, prvi maj tesno prati Dan ustava 3. maja. Ova dva datuma zajedno često rezultiraju dugim vikendom zvanim Majówka, koji može da traje do devet dana – od 28. aprila do 6. maja, uz cenu uzimanja samo tri slobodna dana. LJudi često putuju, a Majówka se nezvanično smatra početkom sezone roštiljanja u Poljskoj.
U Kazahstanu se 1. maj slavi kao praznik jedinstva, ovaj svetli prolećni praznik održava se u svakom gradu Kazahstana prijateljskom povorkom centralnim ulicama gradova, kao i raznim zabavnim, kulturnim, društvenim, političkim i svečanim događajima. Praznik rada, sa druge strane, obeležava se na zadnju nedelju u septembru.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Neke zemlje, uključujući Veliku Britaniju i Irsku, slave prvi ponedeljak nakon 1. maja kao praznik.
Japanska vlada Prvi maj nije zvanično proglasila kao državni praznik, ali kako se nalazi između ostalih državnih praznika, to je slobodan dan za većinu japanskih radnika. Mnogi poslodavci to daju slobodan dan, a inače radnicima je to „plaćeno odsustvo“. Prvi maj se javlja tokom „Zlatne sedmice“, zajedno sa 29. aprilom (Shōwa Day), 3. majem (Dan sećanja na Ustav), 4. majem (Dan zelenila) i 5. majem (Dan deteta).
Radnici uglavnom uzimaju slobodan dan na poslu ne toliko da bi se pridružili uličnim skupovima ili sindikalnim okupljanjima, već više da bi otišli na odmor nekoliko uzastopnih dana. Japan ima dugu istoriju radničkog aktivizma.
U Bosni i Hercegovini i Srbiji, 1. maj i 2. maj je slobodan dan na poslu i dan van škole. Jedan je od najvećih narodnih praznika i jedini zvanični praznik iz socijalističkih vremena koji se još uvek službeno obeležava. LJudi ga slave širom ove dve zemlje, a po tradiciji, 1. maj se obeležava seoskim piknicima i roštiljanjem na otvorenom.
Praznik rada u različitim državama i teritorijama uglavnom pada na druge dane. Samo na severnoj teritoriji Australije i Kvinslendu, praznik rada slavi se prvog ponedeljka u maju, koji je državni praznik pod nazivom „Prvi maj“. Kvinslend održava najveće mitinge u Australiji, sa skupom koji u proseku ima 30.000 ljudi.
Novozelandski radnici bili su među prvima u svetu koji su zatražili pravo na osmočasovni radni dan 1840. godine. Praznik rada prvi put je proslavljen na Novom Zelandu 28. oktobra 1890. godine, a pada svake godine na četvrti ponedeljak u oktobru.
U mnogim zemljama, Praznik rada se slavi na drugi datum, često od posebnog značaja za radnički pokret u toj konkretnoj zemlji. Ovim praznikom prepoznajemo mnoge doprinose koje su radnici dali snazi, prosperitetu i blagostanju svih država u svetu.
Autor:
