Kako je Sveti Nikola postao Deda Mraz i preselio se na Severni pol: Šta je sa Božić Batom?

Svetac koji prvobitno nije imao ama baš nikakve veze sa ovim proslavama.

U Srbiji se ovaj svetac slavi 19. decembra, dok se recimo, u Holandiji, slavi "Sinterklaas", praznik Svetog Nikole - 6. decembra. No, danas je praktično nemoguće zamisliti gregorijanski Božić, koji proslavlja rođenje Isusa Hrista, bez Deda Mraza, običaj koji se kod nas "primio" prilikom proslave Nove godine, iako je najpoznatiji deda na svetu, suštinski - hrišćanski svetac koji nema nikakve veze sa ovim praznicima.

Ali ovaj običaj, naročito u Americi, toliko je rastegnut, prepravljan, zakrpljen i spojen, da je potrebno da se razmotri nekoliko tokova evolucije Svetog Nikole u Deda Mraza, od kojih je možda najčudnija - promena adrese i preseljenje na Severni pol.

Pitanje svih pitanja je kako je rimski biskup za samo petnaest vekova postao veliki vilenjak?

Svetac koji nije bio ni debeljuškast ni veseo

Sveti Nikola, episkop iz četvrtog veka koji je živeo u drevnom rimskom gradu Mira, sada Demre u Turskoj, nije bio ni debeljuškast ni veseo, ali je stekao dugogodišnju reputaciju za dobročinstvo i davanje poklona. I to je, naravno, bio ključ koji ga na kraju povezuje sa Božićem.

Međutim, nakon što su holandski imigranti doveli Sinterklaasa u Ameriku, nekoliko književnih dela počelo je da transformiše i lik i Božić u Britaniji i Sjedinjenim Državama. Među njima su se najznačajniji "Istorija Njujorka" Vašingtona Irvinga iz 1809, "Božićna pesma" Čarlsa Dikensa iz 1843, anonimna pesma "Stari Deda Mraz" iz 1821. i "Noć pre Božića" Klementa Klarka Mura iz 1823.

Knjigu po knjigu, pesmu po pesmu, Sveti Nikola je postao poznat po svojim magičnim sankama, letećim irvasima i ljubavi prema deci. Takođe je bio zaokupljen samim Božićem, koji je od pre srednjeg veka bio zapravo prilično raskalašan praznik, koji je često uključivao javno pijanstvo.

Ali kako je Severni pol ušao u igru?

Na migraciju Svetog Nikole na Severni pol najdirektnije je zaslužan Tomas Nast, američki karikaturista koji je poslao 33 božićna crteža časopisu "Harper's Weekly" između 1863. i 1886. godine, od kojih je jedan predstavljao selo pod nazivom „Santa Claussville, N.P.“

N.P., kao što ste možda pretpostavili, označava - Severni pol (eng. North pole) .

Ovo nije bila slučajna Nastova odluka. Tih 1840-ih i 50-ih godina, nekoliko ekspedicija je otišlo na Arktik, koji je u to vreme uglavnom bio neistražen, što je pokrenulo prilično javnu maštu u Evropi i Americi.

Stoga i nije veliko iznenađenje što je Arktik u tadašnjim vestima, književnosti i vizuelnim umetnostima dobio gotovo mitski status – posebno Severni pol, pošto ga niko i nije video sve dok ga Robert Piri nije prvi zauzeo 1909. godine, iako je njegova tvrdnja još uvek sporna, kako tvrdi "Oceanwide expeditions"

Takođe, irvasi žive na Arktiku, i kao što je priča "Noć pre Božića" već "ustanovila", irvasi su bili omiljeno prevozno sredstvo Svetog Nikole.

Treći i možda najubedljiviji razlog zašto je Nast odabrao Severni pol za dom Svetog Nikole je zato što tamo pada sneg tokom cele godine. A pošto je sneg simbol Božića u velikom delu sveta, Severni pol je izgledao prikladno utočište za ovu sekularizovanu prazničnu figuru.

Ali bez obzira na razloge za njegovo preseljenje, bilo da su u pitanju avanturističke ekspedicije ili brzi irvasi ili vilenjačka ljubav prema snegu, odličan izbor za smeštaj na Arktiku je bio pravi pogodak, a legenda se održala do danas.

Da li je Božić Bata isto što i Deda Mraz?

Iako svi misle da je Deda Mraz, ustvari, u domaćem obliku Božić Bata, to i nije baš tako.

Kako je etnolog Vesna Marjanović objasnila za Telegraf.rs, Srbi žive u pogrešnom uverenju da je Božić Bata osoba, darodavac.

- Zapravo reč je o nagoveštaju da praznik Božić dolazi batom, tj. korakom koji se čuje uz pomoć zvona i praporaca. Nagoveštavaju ga čestitari (koledari) koji obilaze domaćinstva, pevaju božićne pesme, domaćinima čestitaju praznik rođenja Isusa Hristosa, ali i Nove godine, novog leta, i primaju darove u orasima, jabukama, slatkišima, novcu.

Autor: Aleksandra Aras