Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju spomen na Svetu velikomučenicu Marinu koja je u našem narodu mnogo poznatija kao Ognjena Marija.
Sveta velikomučenica Marina nije upisana u crkvenom kalendaru kao crveno slovo, ali je mnoge porodice obeležavaju kao krsna slava.
Praznik se svrstava među veoma poštovane u narodu, posebno među ženama, tako da se na sutrašnji dan ništa ne radi, niti u polju, a niti se nešto drugo uzima u ruku da se radi.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije. Prema narodnom verovanju Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija, koji kažnjava gromom, spada u ognjevite svece.
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na Ognjenu Mariju kad su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u velikim vodama.
Narodno verovanje kaže i da je grmljavina na ovaj dan loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da su ovakve situacije ukazivala na bolest i siromaštvo.
U nekim delovima Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao u svoj odraz u ogledalu.
Otac je nije smatrao ćerkom
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antiohije. Krstila se u 12 godini. Prema predanju, nakon što je primila hrišćanstvo, sveta mučenica Marina zavetovala se da se nikada neće udati, ali i da će svojom dušom postradati za Isusa Hrista i kristiti se u krvi mučeništva. Zbog takve odluke njen otac ju je omrznuo i nije je smatrao svojom kćerkom.
Nastradala je u vreme cara Dioklecijana.
Hrišćansko predanje kaže da je jedan od carskih namesnika želeo da je oženi svetu Marinu nakon saznanja da je hrišćanka, a kad je odbila zahtevao je da se pokloni i idealima carstva. Nakon odbijanja pretrpela je užasna mučenja i krvava završila u tamnici.
Nastradala mučeničkom smrću
U tamnici se Marina molila Bogu, pa joj se, prema predanjima, posle jedne molitve javio najpre đavo u vidu strašne zmije, koja joj se obmotala oko glave, ali kad se prekrstila, zmija je raspukla i iščezla.
Tada joj se ukazao krst sa golubicom na vrhu. Golubica joj se obratila i molitvom iscelila sve rane. Nakon tri dana Sveta Marina je pogubljena mačem, a ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život u borbi za hrišćansku veru i blagoslov dobijen krštenjem.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
Ruka svetice čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped. Ostatak moštiju nalazi se u manastiru iznad Ohridskog jezera.
Autor: Dubravka Bošković
