Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Sveštenomučeniku Antipu episkopu Pergamskom.
Spominje se u knjizi Otkrovenja kao "Antipa vjerni svedok moj (2, 13), koji bi ubijen kod vas, gdje živi sotona", t.j. u gradu Pergamu.
Žitelji ovoga grada življahu u mraku idolopoklonstva i u krajnjoj nečistoti; behu robovi strasti, opadači, nasilnici, krvosmešnici, rečju sluge satanske. I tu posred njih življaše Antipa "kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata". Dobrim i pravednim smatraše se onaj, ko bi nekoga hrišćanina uhvatio i ubio. Sva vera neznabožačka sastojala se u gatanju, u tumačenju snova, u služenju demonima i u krajnjem razvratu.
Ustrašeni od Antipe kao od ognja demoni se jave žrečevima u snu i ispovede, kako se oni boje Antipe, i kako moraju zbog njega da beže iz toga grada. Žrečevi dignu gomilu naroda protiv Antipe, i počnu ovoga istjazavati i nagoniti da se odrekne Hrista i pokloni idolima.
Rekne im Antipa:
"Kad se vaši takozvani bogovi, gospodari vasione, plaše mene, smrtnog čoveka, i moraju da beže iz ovoga grada, zar ne poznajete po tome da je sva vaša vera zabluda".
I još im govoraše svetitelj o veri Hristovoj, kao jedinoj istinitoj i spasonosnoj. No oni se razjariše kao zverovi i dovukoše starca Antipu pred hram Artemidin, pred kojim je stajao izliven vo od bronze. Usijaše vola ognjem, i baciše unutra slugu Božjega. Sv. Antipa, unutra u ognjenom volu, slavljaše Boga s blagodarnošću, kao negda Jona u kitu ili tri otroka u peći ognjenoj. I moljaše se Antipa za pastvu svoju i za sav svet sve dok mu se duša ne rastavi od trošnoga tela i ne uzleti među angele u Carstvo Hristovo.
Skonča u mukama i uvenča se slavom neuvelom 92. god.
Slavi se 11. aprila po crkvenom, ili 24. aprila po gregorijanskom kalendaru.
Veruje se da sveštenomučenik Antip pomaže svima kojii se leče od svih bolesti, naročito zubobolje.
Molitva
O, preslavni sveštenomučeniče Antipo i svim hrišćanima u bolesti brzi pomoćniče! Verujem svom dušom i svakom pomišlju da ti je Gospod podario da bolesne isceljuješ, nemoćnima zdravlje daruješ i oduzete krepiš. Stoga ti, kao blagodatnom iscelitelju bolnih, pritičem i ja nemoćni, i tvoju poštovanja dostojnu ikonu pobožno celivam moleći se: isprosi svojim zastupništvom kod Cara nebeskog za mene bolnog iscelenje od zubne bolesti koja me muči, pa iako sam nedostojan tebe, najmilostivijeg oca i neumornog zastupnika moga, ti podražavaj čovekoljublje Božije kroz moje obraćanje od rđavih dela ka dobrom življenju; učini me dostojnim zaštite tvoje, obilno ti darovanom blagodaću isceli rane i ozlede duše i tela moga, podari mi zdravlje i spasenje i u svemu dobro napredovanje, da bih se tako, tiho i bezmolvno poživevši u svakoj pobožnosti i čistoti, udostojio da sa svim Svetima proslavljam svesveto ime Oca i Sina i Svetoga duha. Amin.
