Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog apostola Tadeja.
Ovaj svetac bio je jedan od sedamdesetorice apostola. Bio je iz grada Edese, po narodnosti je bio Jevrejin i savršeno je znao Stari Zavet. U vreme svetog Jovana otišao je u Jerusalim i nakon što je čuo njegovu propoved i video njegov anđeoski život, primio je krštenje od njega. Ubrzo nakon toga video je Isusa Hrista koji je u telu boravio među ljudima, čuo je Njegovu propoved i video čuda koja je činio pa je otišao za Njim i on ga je uvrstio u sedamdesetoricu apostola.
Posle Hristove smrti, sveti apostoli su se razišli po celom svetu i propovedali jevanđelja, a Tadej je poslat u Edesu, jer je tamo Hrist obećao knezu Avgaru, šaljući mu na ubrusu nerukotvorenu ikonu Svog lica, da će po vaskrsnuću poslati jednog od svojih učenika koji će ga potpuno isceliti od gube.
Kad je došao u Edesu, nije se odmah javio knezu nego je prvo iscelio mnoge bolesnike polaganjem ruku na njih i prizivanjem Gospodnjeg imena, pa su mu se svi divili. Knez je čuo za njega i naredio je da mu ga dovedu, a Tadej je na to rekao da je i poslat da bi njega iscelio.
Foto: Pixabay.com
Hristov apostol poučio ga je istinitoj veri, a zatim i krstio. Kada je kršteni Avgar izašao iz vode, sa njega je spao i ostatak gube i sad je bio potpuno zdrav. Proslavivši Boga, knez Avgar je želeo da i njegov narod spozna istinitu veru i da proslavi pravog Boga. Sazvao je sve građane Edese pred apostola svetog Tadeja da bi čuli propoved o Hristu.
Narod je čuo apostolske reči i video čudesno isceljenje svog kneza, pa su svi odbacili idole i nečisto življenje, primili Hristovu veru i krstili se. Tako je grad Edesa postao prosvećen Hristovom verom. Knez Avgar je izneo mnogo zlata i poneo je apostolu, a on je na to samo rekao: "Kad svoje ostavismo, kako tuđe da primamo?"
Propovedao je sveti Tadej Jevanđelje po Siriji i Fenikiji. Upokojio se u finikijskom gradu Viritu.
Beseda na današnji dan govori o opraštanju klevetnicima, koje je odlika svih velikih hrišćana i koju obavezno treba poštovati na današnji dan, ako vernik hoće da se sreća "spusti na njegov dom".
Velikodušno opraštanje klevetnicima i molitva za njih odlika je svetitelja hrišćanskih, koji sve klevete protiv sebe ne pripisuju ljudima nego demonima, glavnim podstrekačima svake klevete kao i svakoga greha uopšte.
