Za vernike Srpske pravoslavne crkve danas je počeo Petrovski post, ustanovljen u slavu svetih apostola Petra i Pavla i ostalih apostola koji su se posle silaska Svetog Duha postom i molitvom pripremali za hrišćansku propoved.
Post u pravoslavnom hrišćanstvu svoj puni duhovni smisao dobija kada telesno uzdržavanje od mrsne hrane prati i uzdržavanje od loših misli i dela, to jest duhovni post. U vreme posta vernici umnožavaju molitve i svoja dobročinstva, čiste dušu i telo od strasti.
Foto: Pixabay.com
U četiri velika godišnja posta, pored Božićnog, Vaskršjeg i Gospojinskog, spada i post svetih apostola, poznatiji kao Petrovski. Počinje od Nedelje svih svetih do praznika Svetog apostola Petra i Pavla 28. juna/12. jula. Njegova dužina trajanja zavisi od pashalnog i pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje početak posta, a ove godine to je mesec dana od, 12. juna do 12. jula.
Sveti Jovan Zlatousti o postu kaže:
Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela.”
Petrovski post sličan je Božićnom, ali nešto blaži. Ne jede se meso, beli mrs i jaja, a riba, vino i ulje dozvoljeni su svaki dan osim srede i petka, koji se poste „na vodi". Dan uoči Petrovdana post je takođe strog, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja.
Foto: Pixabay.com
Pročitajte još: NOĆNA MORA! NIJE NI VEROVAO DA OVO POSTOJI: Ribar U ŠOKU od ulova (FOTO)
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, koji pada u vreme Petrovskog posta, jedemo ribu, čak i ako je u sredu ili petak. I, važna napomena, ako Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.
Praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu smatra se kalendarskom granicom u godini jer posle njega nastupaju promene u prirodi, približava se jesen. U narodu je zastupljen običaj paljenja lila, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, a simbolišu vremena progona hrišćana, koje su vezivani za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.
