Prvo obretenje

Prema predanju, veliki i slavni prorok Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Kada je posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer su se bojali da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.

Pročitajte još: GRAĐANI U ŠOKU: Novosađani PREPLAŠENI i U PANICI bežali po ulicama grada! (VIDEO)

Njena dvorkinja bila je Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana nije mogla da trpi da glava Božjeg čoveka ostane na beščesnom mestu, pa je iskopala tajno, odnela u Jerusalim i sahranila na Gori Jeleonskoj.

Ne znajući za ovaj događaj, car Irod, kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i reče: "To je Jovan koga sam ja posjekao, on ustade iz mrtvih".

Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i svetsku sujetu i zamonaši se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastanio se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Želeći da zida sebi ćeliju, on je kopao duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu.

Drugo obretenje

Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo „Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja“ kao pomen na ove događaje. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad. Mnoga čudesna isceljenja dogodiše se od glave Pretečine. Važno je i interesantno je, da dok bi živ, „Jovan ne učini nijedno znamenje“, međutim, njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć.

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 24. februara po crkvenom, a 9. marta po gregorijanskom kalendaru.

Treće obretenje

U 8. veku za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana je preneta u mesto Komane, mesto progonstva Svetog Jovana Zlatousta. Ali kada je ikonoborstvo prestalo, za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.

Pročitajte još: Odlaskom na SAHRANU činimo GREHE

Verovanja na ovaj dan

U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra.

Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako uaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene.

U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.

U narodnoj pesmi, koja govori o nečemu što ne može biti, i u kojoj se baca kletva na devojku da se ne uda, devojka na koju je bačena kletva treba ovog dana da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.