Danas obeležavamo Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja - Krstovdan.
Prema predanju Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Nakon toga zla Irodijada je naredila da se glava Svetog Jovana ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne.
Prvo obretenje
Stoga je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja Jovana, dobra i pobožna žena nije mogla da dopusti da glava božijeg čoveka ostane na tom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.
Ne znajući za to, car Irod kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i rekao: "To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih". Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi je položaj i zamonašio se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Želeći da zida sebi ćeliju, kopajući duboko i našao je zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celivao i zakopao na tom istom mestu.
Običaji
Prema verovanju, glava svetog Jovana Krstitelja je imala neobičnu sudbinu, putujući od ruke do ruke, ponirajući u mrak zaborava i ponovo se pojavljujući. Konačno, u vreme carice Teodore, majke Mihaila i žene Teofila, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta je u Carigrad. Ova glava je bila predmet mnogih čudesnih isceljenja, a zanimljivo je da za vreme života svetog Jovana Krstitelja nije bilo zabeleženo ni jedno čudo, dok su njegovim moštima kasnije pripisivane blagodatne čudotvorne moći. To je dan kada se vernici mole i pozivaju na pokajanje kako bi se očistili od grehova i bili dostojni Isusa Hrista. Ovaj običaj je važan deo verske prakse i ima posebno mesto u tradicionalnom kalendaru i duhovnom životu vernika. Post na Krstovdan simbolizuje odricanje i duhovno čišćenje, te predstavlja važan momenat u verničkom životu.
Autor:
