Stari običaj koji se vezivao još od davnina za drugi dan Vaskrsa nalagao je momcima koji su "stasali" za ženidbu da se fijakerom izvezu na ulice i obilaze devojke koje su za udaju.

Sa sobom su vodili i muziku, a uz instrumente, obavezni rekviziti su im bili ćup ili kanta sa vodom, kao i flašica sa mirisima. Kada bi došli do kuće devojke, oni bi se prvo najavili roditeljima, pa potom pozvali devojku da izađe. Tu, na kućnom pragu, momci su devojke polivali vodom, formalno, preko kose (a nekad i bukvalno, preko celog odela), a ista devojka je bila dužna da sa njima zaigra kolo. Pre toga čast u vidu farbanih jaja, kolača i vina, devojka je služila svima i time se dokazivala kao vredna i sposobna mlada domaćica. Momci su tako obilazili celo selo i tokom dana uglavnom stizali da poliju sve devojke.

Moderno doba je uticalo i na same običaje, pa su se oni koji se nisu izgubili, prilagodili duhu vremena. Iako gotovo nigde u Srbiji nećete videti mladića da ide po devojku u fijakeru da na ovaj način traži njenu ruku, u nekim delovima Srbije kaže se da mladići koji planiraju da uplove u bračne vode u ovoj godini, to moraju da obelodane upravo na Vaskršnji Četvrtak, kako bi imali sreće u predstojećem bračnom životu. Drugog dana Vaskrsa se takođe valjalo ići u posetu kumovima, kojima bi se na poklon nosio kolač.