Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, koji se provodi u molitvi i tišini.
Velika subota predstavlja poslednji dan Nedelje stradanja i smrti, kada vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu.
Praznik se takođe naziva i strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota, kako bi vernici bili opomenuti na duge Hristove muka na raspeću, ali i uputili ljude da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.
Zvonima na pravoslavnim hramovima označiće se početak vaskršnjeg slavlja, a ona će nakon tužnih dana prvi put zazvoniti kada se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Kako je Velika subota dan uoči Vaskrsa, danas se po tradiciji završavaju pripreme za praznik.
Običaj je da se kuća očisti i pripremi, pripravi ruho, dovrši farbanje jaja i to sve od samog jutra, pa do zalaska sunca.
Na današnji dan još uvek se strogo posti.
U pojedinim delovima Srbije se, između ostalih poslova, mesi kolač vaskršnjak.
Žene ne rade ručne radove, a muškarci izbegavaju teške poslove.
Smatra se da svaki vernik na Veliku subotu treba da uradi dobro delo, kako bi ga sreća pratila!
Autor: D.B.
