Prvi veliki praznik u novembru posvećen je Svetom Dimitriju, sinu velikog solunskog vojvode.
Zbog zaštite i nesebične pomoći koju je pružao , hristoborni car Maksimilijan baci Dimitrija u tamnicu i, pošto ne uspe da ga odvrati od vere, naredi da ga vojnici probodu sa devet kopalja. Iz njegovog tela poteče celebno miro, čudesan lek koji izleči mnoge bolesne.
U poznija vremena car Justinijan požele da premesti mošti svetitelja u Carigrad, ali kad dodirnuše kovčeg, odjekinu odlučan glas: "Stanite, ne dirajte!". Tako zaštitnik grada Soluna ostade u svom gradu, pa mu mošti i danas obilaze nevoljnici, tražeći leka bolestima ili mira svojim nemirima.
Njegovim čudima ni broja se ne zna. Svuda se poštuje kao veliki svetac. Rusi su uzeli Svetog Dimitrija za pokrovitelja i čuvara Sibira, koji je pripojen carskoj Rusiji 1581. godine.
Sačuvana su mnoga predanja o njegovim delima. Po jednom, u ratovima, kao vojvoda, ubio je 99 ljudi, a stotog u miru, ali mu to poslednje ubistvo nije uzeto za greh jer je ubio nesretnika koji je trčao za svatovima da urekne mladence.
Drugo predanje govori o zaštiti prezrene i odbačene majke od rođene dece i pretvaranju sinova i snaha u kamene kipove. U trećem predanju pretvorio je babu u zlatnog goluba kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom.
Foto: Beta
Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića bogataša koji ne htede ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi, pa Dimitrije posla hiljadu miševa koji preko noći uništiše njegovo blago.
Za Mitrovdan i Đurđevdan u srpskom narodu se kaže da su glave od kuće. Nekad se pevalo: „Đurđev-danak hajdučki sastanak, Mitrov-danak hajdučki rastanak."
S Mitrovdanom počinje zimski period. Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima oko Đurđevdana.
Do Mitrovdana se jede sveže meso,a od Mitrovdana samo ono koje se suši u toku jeseni. Takovci u subotu pred Mitrovdan postavljaju spomenike umrlima.
Na ovaj dan se ne ide na put, svako treba da spava kod svoje kuće. U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak, da ih brani od miševa.
Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti čitava zima. Mitrovdan se slavi kao krsna slava.
Autor: Dragomir Antonić, etnolog
