U Srbiji i Beogradu deluje veliki broj verskih organizacija, a osim pravoslavne, katoličke, islamske, jevrejske svoj dom su našle i adventističke, mormonske, anglikanske, budističke zajednice...
Mnoge zajednice koje deluju u našoj zemlji i glavnom gradu nisu priznate i tretiraju se kao sekte, iako njihovi predstavnici neće da se slože sa tim. Oni na sve načine pokušavaju da imaju što više pripadnika i da budu priznate.
Sam naziv "sekta", kako su krunisane u društvu za njih predstavlja uvredu, jer su mišljenja da zbog takvog sinonima nemaju veliki broj pristalica. Ali, i među njima se kriju one zajednice koje su agresivne i pokušavaju da na razne načine privuku što više svojih sledbenika.
Kada govorimo o delovanju verskih organizacija u našoj zemlji, bitno je napraviti razliku sa onim koje su u društvu poznate kao satanističke sekte. Te grupe imaju različite obrede i svojim aktivnostima, koji nisu dozvoljeni zakonom, prikupljaju satanine sledbenike. Takve verske organizacije i nemaju svoje hramove u našoj zemlji.
Moramo da napomenemo i to da bi verska zajednica postala zvanična potrebno je da ima određen broj vernika i jasno definisano učenje.
Neophodno je da njeno delovanje bude u skladu sa zakonom i ne sme da se suprotstavlja zdravlju i integritetu građana, javnom poretku i moralu.
Registracija, po slovu zakona, nije obavezna, ali je nužna da bi crkva mogla da iskoristi beneficije koje država predviđa u vidu oslobađanja od poreza.
Za sada je u Srbiji registrovano dvadesetak malih verskih zajednica koje imaju svoje manje crkve ili se povremeno sastaju.
Kada je u pitanju Beograd u kojem živi više od milion pravoslavaca sagrađeno je više od četrdeset crkava i manastira. Kako se grad i dalje razvija, tako i niču novi hramovi.
Celokupna verska raznolikost daje Beogradu kosmopolitsku dimenziju prave metropole.
Osim Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice i Jevrejske zajednice, Beograd je dom i drugim verskim zajednicama kao što su na primer mormoni, adventisti, baptisti i anglikanci, budisti i bahai, Jehovini svedoci.
U Beogradu danas postoji jedna jevrejska bogomolja - aškenaska sinagoga - Sukat Šalom kao i jedna bogomolja za pripadnike islamse veroispovesti - Bajrakli džamija.
Katolički vernici svoje mise mogu da posećuju u crkvama i Svetog Antuna Padovanskog, Svetog Ćirila i Metodija, Svetog Petra i Blažene djevice Marije. Početkom prošlog veka Beogradska nadbiskupia imala je plan za izgradnju katedrale u Beogradu, ali vremenom je i potreba za katedralom smanjena, jer su tokom tridesetih godina prošlog veka izgrađeni nove crkve i kapele.
Zanimljivo je da je u Beogradu 1923. godine podignut prvi budistički hram u Evropi, koji su sagradili Kalmici prebegli iz Rusije.
Uz odobrenje kralja Aleksandra Karađorđevića hram je izgrađen na Zvezdari, a tokom Drugog svetskog rata kada je hram napušten a kasnije i srušen.
Srbija je u izveštajima Stejt departmenta o religijskim slobodama ocenjena kao država koja garantuje ovu vrstu prava.
Ukupan broj crkava, uključujući i džamiju i sinagogu, u samom gradu je 62.
