Sabor Islamske zajednice u BiH birao je na sednici 12. oktobra vrhovnog poglavara muslimana u ovoj državi i između tada aktuelnog reisa Huseina ef. Kavazovića i nekadašnjeg glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, danas lidera Stranke pravde i pomirenja i narodnog poslanika u Skupštini Srbije.
Muamer Zukorlić kaže da mnogi nisu očekivali njegovo povlačenje sa funkcije muftije i ulazak u politiku. Sama uniforma verskog dostojnika u islamu, kako kaže, nije toliko,strog momenat, pa i uloge vođenja zajednice nisu eksplicitno krute i čvrste u,odnosu na ciljne aktivnosti.
- Iako sam tada prestao da budem muftija, u administrativnom smislu, nisam prestao biti muftija u versko-titularnom smislu. To je nešto što dobijete i prati vas dok ste živi – kaže Zukorlić gostujući u emsiji „Pravac“. Ističe da je kandidatura za reisa i za njega bila donekle iznenađujuća.
Prema proceduri, nije predviđeno da kandidujete sebe, već vas kandiduju određene strukture islamske zajednice. Ja sam, dva dana pre nego što sam zvanično predložen, obavešten da je u planu da me predlože i to mi je bilo iznenađenje jer sam, ovo što sada radim, preuzeo do kraja ozbiljno, i refleksno sam želeo da odbijem ponudu. Međutim, u trenutku sam zastao i kazao sebi „ako me predlažu, a ja to odbijem, to bi bilo sebično“. S druge strane, ja nisam prestao da budem u islamskoj zajednici i čak je jedan od razloga da odem u politiku bila i islamska zajednica, koja je na razne načine i godinama bila ugrožavana – objašnjava Zukorlić.
Tada je, kaže, shvatio da, prihvatanjem kandidature, može pomoći islamskoj zajednici iz politike, a već je mnogo koraka u vezi sa tim već napravljeno. Ističe i da se, između ostalog, učinilo dosta i po pitanju normalizacije odnosa između islamske zajednice i države, odnosno njenih organa.
- Shvatio sam da ne možemo graditi dobre odnose između islamske zajednice i države, ukoliko nemamo čiste, dobre i zdrave odnose između srpskog i bošnjačkog naroda, te i tu postoji šansa da, kroz politiku, mnogo uradim i doprinesem – kaže Zukorlić za Pink.
Sa reisom-l-ulemom Huseinom ef. Kavazovićem, koji je i reizabran za ovu funkciju, Zukorlić kaže da je imao korektne i dobre odnose, bez obzira na izbornu atmosferu.
- Da budem malo neskorman, razumem to što se možda previše obradovao iako je,očekivao pobedu, jer nije nimalo prijatan osećaj imati mene za protivkandidata –,kaže Zukorlić i dodaje da su, njegovom kandidaturom, sama pozicija reis-l-uleme i,Kavazovićev uspeh na izborima višestruko dobili na legitimnosti.
Pokazalo se, kako dodaje, da su druga dva kandidata ne tako tvrda u ozbiljnosti predstavljana programa i učestvovanju u izborima. Ovi kandidati inače su povukli svoje kandidature, a reč je o Husejinu ef. Smajiću i Salemu ef. Dedoviću.
Dedović, inače muftija mostarski, zamerio je potom navodnu politizaciju celog procesa izbora reis-l-uleme, a posebno, kako je naglasio, mešanje jedne susedne države putem medija i društvenih mreža.
- Očekivao sam njegovo povlačenje i siguran sam da je osećao nervozu, jer je način na koji sam ja prezentovao program bio toliko superioran i uverljiv, da niko nije mogao ostati ravnodušan. Bilo je teško suprotstaviti se mom programu i tome kako sam je prezentovan, jer je donosio novu svežinu, a da pritom nije pravio nikakav raskid, konflikt. Dakle, očito je da je Dedovićeva izjava proistekla iz nervoze – ocenjuje Zukorlić.
Nekoliko glasila u BiH bili su, kako kaže, ogorčeni na njegovu kandidaturu, pa su ga nazivali „Vučićevim kandidatom“.
- Očito je da su takvi tekstovi poručeni od određenih politka. Ipak, to me nije,pomeralo, jer ono što ja radim već tri decenije overilo je i uspostavilo moj,kredibilitet toliko da me ove stvari nisu doticale – kaže Zukorlić.