Nacrt zakona koji će biti na javnoj raspravi do sredine 2016. godine, predviđa da se odnosi između osoba istog pola, u vidu građanske zajednice, domaćeg partnerstva ili u bilo kom vidu, regulišu posebnim zakonom, tako što bi im se priznala ista prava kao i parovima iz vanbračnih zajednica muškarca i žene.

Komisija za izradu Građanskog zakonika uopšte se nije bavila tim pitanjima, jer bi to pre svega bilo suprotno Ustavu koji izričito predviđa da je brak zajednica muškarca i žene, rekla je za Tanjug član Komisije Olga Cvejić Jančić.

- Međutim, ono što bi bilo u skladu sa našim Ustavom jeste da se homoseksualnim parovima priznaju prava koja se priznaju heteoseksulanim partnerima koji nisu sklopili brak, odnosno koji žive u vanbračnim zajednicama - ukazala je Cvejić Jančić, i dodala da će Srbija na ovaj način jednog dana morati da reguliše prava koja proizlaze iz zajednice života osoba istog pola.

Istopolnim partnerima koji žive u zajednici sada nisu priznata nikakva prava koja iz te zajednice proizilaze, kao što su pravo na deobu zajednicki stečene imovine, pravo na međusobno izdržavanje tokom i nakon prestanka partnerstva...

Zato je Komisija, prema rečima Cvejić Jančić, ostavila mogućnost da se to pitanje uredi posebnim zakonom koji će regulisati - koja prava i pod kojim uslovima bi im bila priznata.

Nacrt GZ sadrži samo jedan stav u kojem je navedeno: ''zajednica života lica istog pola uređuje se posebnim zakonom''.

Ustav definiše da se ''brak zaključuje između muškarca i žene na osnovu slobodno datog pristanka pred državnim ogranom'', a vanbračna zajednica izjednačava se sa brakom.

Cvejić Jančić takođe je ukazala da je u najnovijoj odluci povodom tri italijanska slučaja homoseksualnih parova, Evropski sud za ljudska prava ponovo istakao da države članice Saveta Evrope, koje su potpisnice Konvencije o ljudskim pravima, moraju da poštuju slobodu izbora zajednice života, a Srbija je potpisnica Konvencije.

Komisija smatra da je sklapanje braka lica istog pola u Srbiji u ovom momentu preuranjeno, imajući u vidu da je do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao krivično delo, kao i da je u svesti naroda ukorenjeno shvatanje da je taj odnos nešto neprihvatljivo, nedopušteno, čak i bolesno.

Kada je u pitanju jedno od mogućnih rešenja za poseban zakon, zajednica osoba istog pola mogla bi da bude predviđena kao "faktička zajednica" - bez obaveze registracije bilo koje vrste, mada bi u tom slučaju ostao problem dokazivanja njenog postojanja, kao i da bi mogla da se predvidi registracija tih zajednica, a u tom slučaju bi bilo potrebno ustanoviti poseban registar koji bi vodio administrativni organ.

Oba rešenja nalaze se u pravnim sistemima drugih država.

Kada je reč o usvajanju dece, priznavanje tog prava takođe zahteva vreme i viši stepen tolerancije nego što je to trenutno slučaj u Srbiji, pa zbog toga to pitanje u Komisiji nije razmatrano kao opcija.

Pravo na usvajanje dece homoseksualnim partnerima inače je priznato u mnogim savremenim pravima evropskih i vanevropskih zemalja, kao što su Argentina, Belgija, Brazil, Danska, Irska, Island, Holandija, Norveška, Španija, Švedska, Engleska, Vels, Urugvaj.

U Nemackoj od 2004. godine pravo na usvajanje dece priznaje se samo istopolnom partneru biološkog roditelja deteta, kao i u Finskoj i na Grenlandu od 2009.

Autor: G. Ninković